Veliki broj Roma zavisi od mesečnog primanja socijalne pomoći, koja nije ni blizu onoga što je potrebno za skroman život. Teško je naći posao, pa se oni snalaze radeći teške poslove u koje je uključena cela porodica. Veliki broj romske dece na Kosovu ostavlja školu i pronalazi posao kako bi sebi omogućili bolji život. Rade razne poslove, skupljaju teške metale, papir, staklo… sve ono što „donosi dinar“. Kao glavni razlog za napuštanje škole roditelji navode nedostatak novca. Neki od Roma čak misle da devojčice ne treba uopšte slati u školu. Gidžić Amdija iz Preoca kod Prištine kaže da u Preocu ima nekoliko dece koja ne pohadjaju školu. „Ta deca se danas mogu svakodnevno videti na ulici kako traže lim, bakar, gvožđe i druge metale, traže i sakupljaju sve ono što misle da mogu da prodaju. “ Za ne odlazak u školu Amdija optužuje roditelje. „Deca nisu kriva, njih treba neko posavetovati, a ako i roditelj nije završio školu, što je najčešća situacija, retki su slučajevi da takvi roditelji shvataju značaj škole. Vrlo dobro znam da je NVO Glas Roma prošle i preprošle godine obezbedila stipendije za romsku decu koja su pod socijalnim registrom. Znam da je nekoliko dece dobilo finansijskih sredstava za školovanje, “ kazao je Amdija. Bahtir Mehmeti je otac osmoro dece, od kojih dvoje ne idu u školu. Na pitanje zašto se oni ne školuju Bahtir kaže da nema para da deci obezbedi pribor koji je potreban za školu. Nedžmedin Buzoli Iz Lapljeg Sela ima 48 godina i samo šest razreda škole. „Nisam bio zainteresovan da se školujem, sve mi je izgledalo dosadno i vrlo naporno. Nije imao ko da me posavetuje. Rano sam ostao bez oca i majke. Sa 16 godina počeo sam da radim. Radio sam sve i svašta, kopao kanale, njive, istovarao, utovarao razne materijale… morao sam da se snalazim za život. Shvatio sam da je ovaj posao mnogo naporan i neisplatljiv. Jedino što danas imam su bolovi u kičmi. „Mehmeti kaže da je iz svog života izvukao pouku i da zbog toga nije dopustio da i njegova deca naprave istu grešku. Ostalim Romima poručuje da je školovanje veoma važno i dodaje da „bez muke nema nauke, a bez nauke nema lagodnog života. „
