Priština: Tribina o osetljivosti lokalnih medija na konflikt

Na tribini „Povećanje osetljivosti lokalnih medija na konflikt: mogućnosti delovanja na Kosovu, u Srbiji i Makedoniji“ koja je održana u Prištini, predstavljen je projekat Ist Vest Instituta Gnjilane-Preševo-Kumanovo-Trgovište, čiji je koordinator Ilina Slavova. Prema rečima Slavove, cilj ovog projekta je izgradnja mira i razvoj zajednica kroz negovanje održive multietničke i prekogranične saradnje u regionu. Tribini su, prisustvovali predstavnici albanskih medija i medijskih udruženja iz regiona, predstavnici medija na albanskom jeziku iz Preševa, predstavnici radiodifuzije iz Makedonije, kao i predstavnici UNS-a i NUNS-a. Na tribini je raspravljano o opštim rešenjima i regulativama u medijima, ali i konkretnim problemima kao što su jezik mržnje i prevazilaženje etničkih granica i konflikata. Član Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović kazao je da postoje dva načina da se govori o jeziku mržnje. „Kada govorimo o jeziku mržnje možemo da govorimo na dva načina, iskreno i prema profesionalnim standardima i onda su stvari potpuno jasne. Ali ako govorimo o mržnji sa nacionalne pozicije, onda je to za neke odbrana nacionalnih interesa ove ili neke druge nacije, a za druge je to govor mržnje“, rekao je Obradović. Predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović je kazao da su srpski mediji sa Kosova i Metohije potpisali etički kodeks, iako nisu učestvovali u njegovom pravljenju. „Savetovali smo našim kolegama da učestvuju u medijskom životu na Kosovu i Metohiji. Rezultat je bio to što su kolege sa Kosova potpisali etički kodeks, ikao nisu bile prisutne kada se on pravio“, kazao je Brajović. Glavni i odgovorni urednik KIM radija i Glasa Juga Živojin Rakočević je na diskusiji u Prištini govorio o pisanjima Infopres-a. „Infopres je najgora vrsta pisanja, koje su bile poziv na linč grupe ljudi, a da ne govorimo o etničkoj mržnji koju uopšte ne primećujemo. Takođe postoji problem odložene reakcije“, rekao je Rakočević. Ist Vest Institut i medijske aktivnosti GPKT projekta su finansirali Švedska agencija za međunarodni razvoj i fond “Braća Rokfeler”.