Raseljeni u kontejnerskom naselju u Gračanici u teškim uslovima dočekali 2008. god.

U kontejnerskom naselju u Gračanici, već četvrtu godinu u veoma lošim uslovima živi nekoliko stotina interno raseljenih Srba iz marta 2004. godine. Ovde nije bilo organizovanog dočeka jer, kako kažu raseljeni, oni to sebi ne mogu da priušte, a i niko se nije našao da im pomogne. Ovi ljudi u novu 2008. godinu ušli su sa problemima čije se rešenje već duže vremena ne nazire. Njihov težak položaj ne dozvoljava da se makar na trenutak opuste i osete slavljeničku atmosferu. „Novu 2008. godinu nismo dočekali radosno. Niko nas ne posećuje, niko nam ne pomaže u izbegličkom kampu. Ostavljeni smo na milost i nemilost“, kaže jedan od raseljenih. „Novu godinu smo dočekali bez svetla. Evo, sada je došla struja pa smo izašli da čestitamo jedani drugima“, kaže jedan od raseljnih koga smo sreli ispred kontejnera. Njihove želje su da na Kosovu zavlada mir i da se trajno reši status Kosova. Sloboda kretanja je ono što po njihovim rečima svima nedostaje i nadaju se da će u novoj godini biti u nešto boljem položaju. Stana Joksimović, iz Dobrog Duba nadomak Kosova Polja, koja je iz svoje kuće proterana 17. marta 2004. godine kaže da je ona izgubila svaku nadu. „Trpezu nemam kao što sam nekad imala, nema struje, vode. Danas 8 sati nismo imali struju. Kući ne mogu da se vratim, mene su Albanci tukli i silovali. Zube su mi razbili, oči povredili, bila sam u Beogradu na lečenju. Ne očekujem ništa dobro ovde, kaže Joksimovićeva. U ovom kampu živi i dvadesetoro dece. Većina njihovih roditelja je uglavnom u nezavidnom materijalnom položaju. Međutim, oni kažu da jedna od stvari koja im najteže pada jeste to da njihova deca ove godine nisu dobila ni jedan novogodišnji paketić.