Dok je u Prištini nekoliko hiljada Albanaca u nacionalnoj euforiji proslavljalo godišnjicu samoproglašenja nezavisnosti, mnoge srpske porodice, poučene iskustvom od 17. marta dan su provele u strahu da se ne dogodi neki novi pogrom. Jedna od njih je i porodica Lopota iz Obilića. Gordana Kovačević Lopota u izjavi za KIM radio kaže da su uvek, ali naročito u ovakvim situacijama kada se Albanci u velikom broju okupljaju, na oprezu. „Mi imamo pripremljeno sve, dokumenta su uvek odvojena, torba sa osnovnim stvarima je spakovana. Jednom smo sve izgubili, sad nam se to ne sme ponoviti. Ako stignemo još po nešto da uzmemo uzećemo, ukoliko ne, uzimamo torbu sa osnovnim stvarma, decu i odlazimo. Nema čekanja. “ Iako imaju kuću u Obiliću, porodica Lopota od 2004. godine živi u kolektivnom centru u ovom gradu, samo par stotina metara dalje od svog imanja na koje ne smeju da se vrate. Gordana već pet godina nije pešaka prošla kroz grad. „Ja od rata kroz Obilić nisam prolazila pešaka. Ne idem nigde, nu u kupovinu, ni šetnju, nigde. Prođem ponekad kolima i to je sve. Bojim se mnogo, to se rečima ne može opisati, “ kaže Gordana. Njen suprug Ivan je profesor u obližnjoj školi. On svakodnevno sa strahom odlazi na posao. „Savijem glavu, ne gledam nikog i tako prođem što brže mogu. Bilo je provokacija, ima ih i danas, dešavalo mi se da pljunu na mene dok prolazim… ne reagujem, nastavim dalje, ćutim i hodam, pognute glave. Razmišljam samo kako da tu istu glavu čitavu vratim kući. Svaki dan isto, istom stazoim idem do škole, istom stazom se vraćam. Å kolu zaključavamo dvorište je okruženo bodljikavom žicom. Straha ima…“ Bez obzira na to u KPS-u tvrde da je bezbednost na visokom nivou. Portparol Alber Beka tvrdi da svi građani Kosova mogu biti sigurni.
