K. Mitrovica: Zbog zagađenosti olovom Romi u kampovima sve ugroženiji

Romi iz kampova Česmin Lug i Osterode u Kosovskoj Mitrovici godinama žive u sredini zagađenoj teškim metalima a najviše piritom Trepčinine otpadne gomile. Predstavnik Roma u Osterode kampu, Habib Hajdini kaže za KIM Radio, da je teško živeti u ovakvim nehumanim uslovima i da je posebno teško brinuti o zdravlju dece i smatra da je zbog ovakvog stanja delom kriva i međunarodna zajednica. „Nedavni testovi krvi stanovnika dva kampa Česminog Luga i Osterode, pokazuju prisustvo visokog stepena olova u krvi, ne samo kod odraslih već i kod dece. Ovo je već zabrinjavajuće za celu zajednicu. Januara ove godine, SZO sa Regionalnom kancelarijom za Evropu još jednom je ukazala da se kampovi hitno evakuišu“, kaže Hajdini. Sve romske porodice, njih oko 200, zahtevaju preseljenje, urgentno medicinsko lečenje i smeštaj. Rodna Hajrizi, kaže za KIM radio, da njeni unici imaju veliku koncetraciju olova u krvi i da je posebno teško jer je olovna prašina udaljena samo kilometar od kampa. „Neznam kako ćemo preživeti sve ovo, treba nam lečenje“ rekla je Hajrizi. Pol Polanski, iz Fondacije za Romske izbeglice sa Kosova, ne gubi nadu da će jednog dana sve ove Rome iz kampova odvesti u „treću zemlju“ kako bi im obezbedio bolju zdravstvenu zaštitu. Polanski je u izjavi KIM radiju izneo podatak da je uzrok smrti većine stanovnika ovih kampova posledica trovanja olovom, njih 80, a da su mnoge romske žene imale spontani pobačaj iz istih razloga. „Razgovarao sam sa mnogim međunarodnim doktorima koji su upozorili da će svako dete koji se rodi u bilo kom od ova tri kampa imati uređeno ostećenje mozga što za posledicu može imati i smrtnost. Godine 2006. osmoro članova porodice Mustafa i njihov otac Å aban, su poslati na lečenje za Nemačku. Nažalost majka koja je bila u drugom stanju ubrzo je umrla od posledica trovanja olovom. Nemački stručnajci navode da je potrebno oko 10 godina redovne terapije da bi se pacijent izlečio. Polanski navodi da aktivno radi na odvođenju Roma na lečenje u inostranstvo i veruje da će u tome i uspeti. ———————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————— Kosovakri Mitrovica: Sebepi e kontaminirime plumisa o Rroma ani kampia sap o but bilaches o Rroma ano kampia Cesmin Lug hem Osterode ani Kosovarki Mitrovica bershencar kerna gjivdipe ano envajromenti savo si kontaminirime e phare metaliencar a po but e piritisa e Trepchakere toksikare gunoisa. O representi e Rromengro ano Osterode kampi, o Habib Hajdini vakerla e KIM Radioniske kai si but phares te gjivdizel pes an kakala nahumana kondicie I kaj si but phares te brinizel pes katro sascipe e chavengro I kaj sebepi kakale kondiciengro bango si o Internacionaluno komuniteti. „Akanasiga o testia e rateskre e beshutnengre katro dui kampia Cesmin Lug hem Osterode, dishola kai si but graidi e plumiskro ano rrat, na vec ko bare manushe se i ko chave Kaka si akana sit e brinizel pes e bare komunitetiske. Ko Janvari kakale bersheste, e diniakri sascipnaskri organizacia (DSA) e Regionalune ofisisar e Europake adia jekh drom kai o kampia shai urgentno te evakuishizen pes“, vakeras o Habibi. Sa o rromane families, 200 families, mangna urgentnuni sascipnaskri relokacia hem kheribe. I Rodna Hajrizi, vakerla e KIM radioniske, kai lakre chave silen bari koncetracia plumiskre ano rrat i kaj si but phares se e plumiskro avipe si dur vec jekh kilometri katro kampi. „Nagjanava sar ka gjivdizas sa kava, valiani amenge tretmani“, vakeras i Hajrizi. O Pol Polanski, kotar i Fondacia e Rromane nashutnenge kotar o Kosovo, gjanla kai jekh dive ka ingalel akale Rromen ani „trito phuv“ sar bi ovlas len po lacho gjivdipe hem polachi sascipnaskri protekcia. O Polanski ani raporti e KIM radioniske anczas o fakti kaj katro meripe thai o konsekvencies katro 80 manusha kai mule kotar o plumi a kaj but rromnia kerde spontaniusno abortusi sebepi plumiskro. „Kergjum lafi e but Internacinalune doktoriencar save dine atencia kaj ce sa o chave save ka biancon ka ovel len bijando stetime e gozakro sar i konsukvencia hem sjai da te meren. ko 2006 bersh ohto gjene kotar i familia Mustafa hem lengro dad o Shabanm si ingalde ko tretmanui ani Germania. Ano baro bilachipe, i dai savi sine khamni sigo muli kotar o fakti kaj sinela but plumi ano rrat. O germaniakre manusha vakerna kai valiazla 10 bersh e regularune terapiasa sar bi e patientiske nakhlas o plumi. o Polanski vakerla kai aktivno kerla te ingelel sa e Rromen ko tretmani ano duripe hem gjavla kai ka ovel les suksesi.