OEBS predstavio izveštaj o integraciji Srba u obrazovni sistem Kosova

OEBS je danas u Prištini predstavio izveštaj o manjinskim zajednicama na Kosovu i sistemu njihoivog osnovnog i srednjeg obrazovanja. Izveštaj je sačinjen na osnovu 700 intervjua sa ispitanicima, pre svega iz srpske zajednice, sa ciljem integracije u, kako se navodi, kosovsko društvo. Verner Almhofer, šef misije OEBS-a na Kosovu, izjavio je da je 2010. godina prelomna za postizanje rezultata u sistemu obrazovanja na Kosovu. Međutim, kako navodi, glavna primedba je to što nastavni plan i program na srpskom jeziku nije pripremljen. Adem Hiseni, zamenik ministra za obrazovanje i nauku u Vladi Kosova, rekao je na konferenciji u Prištini da finansiranje prosvetnih struktura Srbije na Kosovu predstavljaju glavni problem za integraciju Srba u obrazovni sistem Kosova. „Ukoliko u siromašnim uslovima koji preovlađuju na posleratnom Kosovu, neko dobija i do 12 puta veću platu u odnosu na kolegu koji predaje na drugom jeziku onda bismo svi trebalo da razmislimo šta učiniti sa ovim slučajevima“, rekao je Hiseni. On je kazao da postoji plan Vlade za stvaranje modula za integraciju manjinskih zajednica. Jedan od načina je formiranje komisije za nastavne planove i programe na srpskom jeziku u saradnji sa ICO. Predsedavajući skupštinskog odbora za interese zajednica i povratak Bojan Stojanović kaže da će proces integracije Srba u obrazovni sistem biti dug i neizvestan proces. On je rekao da paket mera Martija Ahtisarija iam dobrih strana ali da, iako ih je u formi zakona usvojila Skupština Kosova u praksi slabo funkcionišu. „Deset godina je jako dug period jer nije došlo do integracije na svim poljima i to se preko noći ne može rešiti. Planovi koji su do sadasprovođeni u vezi srpske zajednice rađeni su bez konsultovanja same zajednice. Sa distance se problemi ne rešavaju. Tako se dešava da radimo formu radi forme a ne formu radi suštine. “ Stojanović navodi da je bez konsenzusa u srpskoj zajednici nemoguće rešiti ove probleme. „Taj paralelni sistem postoji i on će se nastaviti još određeni niz godina jer su stavovi po mnogim stvarima različiti. Nismo na pragu da rešimo problem jer ima dosta spornih predmeta poput istorije i geografije. Ja neću dozvoliti svojoj deci da dobijaju diplome koje neće nigde biti priznate i uče nešto što nije identitet srpskog naroda. Ali mi moramo prvo videti šta nam se nudi da bi doneli konačnu odluku“, rekao je Stojanović. Kao poseban problem navodi se regulisanje nastave na Gori gde već treću godinu učenici i nastavnici odbijaju da potpišu ugovore sa MONTO-om. Stojanović navodi da je problem obrazovanja na Gori komplikovan i da u njegovo rešavanje treba da bude uključeni pravosudni organi. “ Ovde imamo mehanizme koji su zarđali i koji nemaju pravu moć da problem reše. Odsustvo primene zakona je glavni problem školstva na Gori“, rekao je Stojanović.