U Kosovu Polju, u Romskoj mahali živi oko 220 romskih, aškalijskih i egipćanskih porodica koje nisu u mogućnosti da dobiju lična dokumenta. Po rečima predstavnika Roma iz Kosova Polja, Fehmije Gašija, svaki pokušaj da Romi iz ove opštine u Nišu ili Kraljevu upišu novorođenčad u matičnu knjigu rođenih bili su bezuspešni a kao najveća prepreka javlja se komplikovani administrativni proces naknadnog upisa zbog činjenice da mnogi od roditelja takođe nisu upisani u matičnu knjigu rođenih. „Ovo je veliki problem Roma ne samo u Kosovu Polju već na celoj teritoriji Kosova. Ja sam lično ispitivao i došao do brojke od 72 pojedinca koji nemaju licna dokumeta pa tako nisu u mogućnosti da ostvare ni pravo na rad a ni pravo na socijalnu pomoć. Ipak najveći problem je što tako nisu u mogućnosti ni da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu“, kaže Fehmija. On navodi da je mnogo veći broj Roma bez ličnih dokumenata po selima koji i najmanji pregled u državnim ustanovama moraju da plate. Prema nekim istraživanjima većina tih Roma ostvaruje pravo na socijalnu pomoć preko kosovskih institucija jer im se kao važeći dokument priznaje UNMIK-ova lična karta. ________________________________________________________________________________________________ Ano Kosovopolie maibaro numeri e Rromengro nailen personalune dokumentia ________________________________________________________________________________________________ Ano Kosovopolie, ani Rromani mahala gjivdipe keren 220 rromane, ashkaliune hem egyptianengre families save nail en posibiliteti te lien personalune dokumentia. Palo lafia e representiskro, e Fehmie Gashiskro, but droma o Rroma kerde te lien pe dokumentia ano Nishi hem Kralievos te keren dokumentia e chavenge sine nasuksesime hem naibaro probliemi sine administraciono prosesi e iregularune registriskro sebepi e faktiske kai but familie nai registrime ani matikakri libra e biandengro. „Kava baro probliemi e Rromengro nai samo ani Kosovopolie ama ani bari Kosova. Me personaluno investiziom hem aliom gji ko numeri kai 72 manusha nailen personalune dokumentia kidial kai nailen hakai te aplicirinen e socialune asistenciakro hem ki buchi. Ama mai baro problemi si tano kai nashti d ate ovel len hakai sastipnaskro protektori“, phenol o Fehmija. Ov vakerol kai isi but po baro numeri kodolengro bi dokumentiengro save beshn andro gava save hem nai tikno medikaluno dikhibe valiani te pokinen. Palo haiek investigacie but Rroma isilen socialuni asistencia kotaro kosovakre institucie se isilen validuno personaluno dokumenti kotaro UNMIK.
