U razgovoru za KIM radio nakon tribine, on je ponovio da se do kraja meseca očekuje sastanak asocijacija osiguravajućih društava iz Srbije i sa Kosova u Beču.
„Mi smo svakodnevno u kontaktu sa našim osiguravačima, našim, pod znacima navoda, jer su u pitanju strane kompanije. Pokušavamo ne samo da pomognemo organizaciju tog sastanka, već i usvajanje zaključaka na njemu. Nadamo se tehničkom sporazumu kojim će da se prihvati osiguranje sa obe strane administrativne linije i on bi omogućio da ljudi više ne plaćaju ovako ogromne namete kojima su sad izloženi.
Na početku pregovora o slobodi kretanja mi smo ukazivali na taj problem. Međutim, i Prištini i međunarodnoj zajednici se jako žurilo da se to dogovori, iako je svima bilo jasno da će to da ošteti i Albance i Srbe sa Kosova i Metohije. Iako to sada nije stvar pregovora, mi smo prinuđeni da se bavimo otklanjanjem štete jer nažalost, kada god na Kosovu rešite jedan problem, tri nova se pojave. To je posledica decenijskog guranja problema pod tepih, ali naša je obaveza da ovaj što hitnije otklonimo“.
Upitan da pojasni zašto voz na relaciji Kraljevo-Zvečan, koji predstavlja jedinu „mejnstrim“ putnu vezu između centralne Srbije i severnog Kosova, često putuje bez ikakvog grejanja u vagonima i imaju li restrikcije struje na severu Kosmeta političku pozadinu, Stefanović kaže:
„Žao mi je čujem to za voz i naravno da ću preneti tu informaciju nadležnom ministru i ljudima koji se time bave. Mislim da je to jako loša vest. Dakle, i ovom prilikom hoću da poručim građanima na Kosovu i Metohiji da Republika Srbija nema nameru da digne ruke od njih, da ih „pusti niz vodu“, kako neki kažu. Mi to nikada nećemo učiniti, bez obzira što imamo političke razlike po pitanju taktike sa nekim liderima na severu Kosova. Naše razlike su legitimne, one su plod različitog viđenja rešavanja krize.
Država i vlada imaju jasan stav. Taj stav nije opšte prihvaćen na severu Kosmeta, ali to ne znači da će bilo ko dići ruke od svojih građana. Čuo sam da neki ljudi pričaju kako su ta isključenja nekakva osveta i deo plana da se naudi ljudima koji organizuju ovaj referendum. To je apsolutna neistina i mi kao država moramo više da učinimo da se obezbedi redovno snabdevanje strujom i što normalniji život Srba na Kosovu i Metohiji“.
Borislav Stefanović kaže da najavljeni referendum na severu ne može da utiče na nastavak pregovora sa Prištinom.
„Oni će biti nastavljeni, ja se nadam, vrlo brzo, u zavisnosti od toga koliko ćemo moći da obezbedimo upotrebu Rezolucije 1244. Mi očekujemo da se to dogodi i nismo pesimisti po tom pitanju. Naravno, konsultacije sa međunarodnom zajednicom su dnevne i zaista činimo sve što je moguće da obezbedimo poštovanje Rezolucije 1244 koja je deo Ustava Republike Srbije ali i međunarodnog prava. Samim tim, kao jedini važeđi i poslednji donet dokument predstavlja nešto što nije stvar bilateralnog odnosa Republike Srbije sa Ujedinjenim nacijama, već je dokument koji važi za sve.
Prema tome, ovo nije borba za goli interes Srbije, već ima mnogo širi kontekst. Samim tim će i predstavljanje u regionu biti adekvatno sprovedeno u interesu svih. Ako se ne uvaži nešto za šta su glasali svi u Savetu bezbednosti, onda zaista ne vidim kako neko želi da počne svoj međunarodni put, kako to u Prištini predstavljaju, time što govori da je ta rezolucija prevaziđena. Nije rezolucija komad odeće pa da možete da kažete ove sezone se ne nosi. Ona je trajnog karaktera dok se ne donese nova“.
Stefanović demantuje pisanje prištinske štampe da će početkom februara biti postignut „bolan“ dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova.
„Naravno da ta informacija nije tačna. Prištinska štampa je i ranije smišljeno plasirala takve priče. One su u funkciji ostvarivanja ciljeva unutrašnje politike Hašima Tačija. Da je postignut dogovor mi bi tako nešto već objavili i to bi bilo predstavljeno javnosti na adekvatan način i Skupštini Srbije. Tako nešto ne stoji, naši stavovi oko Rezolucije 1244 su jasni i neću ih ponavljati.
Vreme ispred nas će biti najbolji sudija da li je nešto dogovoreno ili ne. Mislim da svi treba da se fokusiramo na pronalaženje rešenja uz uvažavanje suštinskih interesa obe strane. Rešenje koje minimalizuje i relativizuje Rezoluciju 1244 nije prihvatljivo za nas“.
Borislav Stefanović je pozdravio imenovanje bivšeg slovenačkog šefa diplomatije Samuela Žbogara na mesto specijalnog predstavnika Evropske unije na Kosovu.
„Gospodin Žbogar je osoba koja poznaje prilike i na Balkanu uopšte i na Kosovu i Metohiji. sarađivali smo dobro dok je bio slovenački ministar. U suštini, imaće težak zadatak. Moraće da se izbori za mogućnost većeg uticaja na Prištinu, u čemu ima jaku konkurenciju, kao što dobro znamo. Ja sam siguran da će on dobro obavljati taj zadatak, ali je vrlo važno da ga obavlja u okvirima statusne neutralnosti Evropske unije po pitanju statusa Kosova. Ono što je sigurno je da će naša saradnja biti vrlo frekventna, kao što je bila sa gospodinom Đentilinijem u prethodnom periodu, kao i sa kancelarijom gospodina Kupera zato što će dijalog da se nastavi“.
Kosovske Srbe ali i celokupnu javnost u Srbiji, prisustvo Vilijema Vokera protestu „Samoopredeljenja“ prošle nedelje, podsetilo je na gorka iskustva iz prošlosti. Stefanović smatra je u pitanju lobiranje.
„Zaista mi nije jasno u kom svojstvu je Vilijem Voker bio na protestu „Samoopredeljenja“. To verovatno znaju oni koji su ga zvali. On je profesionalni lobista, pretpostavljam da je bio tamo radi davanja podrške Aljbinu Kurtiju. Ipak, mislim da se radi o čoveku koji je definitivno ispao iz glavnog toka američke politike čim je rešio da podržava politički marginalne strukture i mislim da se njegove aktivnosti kreću samo u okvirima čeka koji prima za svoje usluge“.
Komentarišući najavu protesta „za odbranu istorijskog centra Prizrena“ na trgu Šadrvan u tom gradu 29. januara, iza kojeg stoji Ad-hok koalicija NVO-a iz Prištine, Stefanović kaže:
„Najavljeni protest u Prizrenu pokazuje tužnu sliku zrelosti delova kosovskog društva i načina na koji oni vide zaštitu ljudskih prava i načine zaštite kulturnog nasleđa. To nije ponašanje i odnos onih koji nameravaju da budu deo međunarodne zajednice ili evropske porodice naroda. U svakom slučaju, to je za osudu, kao što mislim da nije moguće realno i u punom smislu na pravi način regulistati status naših svetinja na Kosovu i Metohiji bez aktivnog učešća države Srbije, a siguran sam da će dani pred nama pokazati da kroz taj proces mi možemo puno toga da uradimo“.
Osvrćući se na partijske infrastrukture proevropski orijentisanih partija na Kosovu i Metohiji i njihov učinak od 2000. godine, Borislav Stefanović je rekao:
„Jako je teško praviti stranke koje predstavljaju neku širu političku opciju, pomirljivu opciju koja traži rešenja a ne stvara probleme u situaciji u kojoj Srbi žive na Kosovu i Metohiji. Prirodno okruženje je bilo pogodno za desničarske partije, prosto zbog situacije koja je građanima na Kosmetu nametnuta. Demokratska stranka i njeno prisustvo na Kosovu postoji, moglo je biti bolje, može to bolje i sada. Ako na Kosovo za trenutak pogledam sa stranačkog aspekta, siguran sam da će tamo podrška DS-u jačati kako se bude normalizovao život. To puno zavisi od lične bezbednosti i osećaja da ti ljudi zaista žive u svojoj državi“.
