„Kako će prelazi na severu funkcionisati i šta će biti posao carine, ukoliko ga uopšte bude, ostaje nejasno i može zahtevati dalju razradu. Prema srpskoj strani, neće biti državnih simbola na prelazima. Ni kosovski, ni srpski zvaničnici neće imati bilo kakve „izvršne“ funkcije i još uvek ne postoji saglasnost u vezi sa aranžmanom „fiskalnih prihoda“, piše Galuči.
I Priština i Beograd će predstaviti okvirni sporazum na svoj način. Sa kosovske strane, to će se smatrati potvrđivanjem linije razdvajanja u smislu granice. Beograd će insistirati da se mehanizam primenjuje isključivo u smislu administrativnih prelaza. Sama EU je veoma osetljiva na ono što naziva aranžmanom, o čemu svedoči pažljiv pristup EU i posrednika Kupera koji je izbegao da tačno kaže šta „IBM“ znači, nazivajući ga na kraju „integrisanim upravljanjem graničnim prelazima“.
U zavisnosti od toga kako detaljima popunite sporazum – očigledno predmet dalje diskusije – aranžman bi mogao da smiri trenutnu krizu na severu i da obema stranama da osnovu za proglašenje pobede. Na jugu, Kosovo bi dobilo mogućnost da se odnosi prema IBM pristupu kao da Srbija prihvata suverene granice dok bi Srbija bila u stanju da kaže da je poslala svoje policijske i carinske službenike da se vrate na Kosovo. Na severu, sporazum da prelazi ostanu pod EULEKS-om, ali uz prisustvo carinika (sa obe strane) može da ponudi statusno neutralan ishod i zadrži Kosovo unutar jedne carinske zone.
I ranije sam pisao o mogućem statusno neutralnom pristupu na prelazima jedan i 31. Ključno pitanje jeste da li će ili ne carina biti tamo naplaćivana i, ako hoće, kako bi se sa novcem dalje postupati. Ako se carina ne bude naplaćivala na severnim prelazima, i obe strane jednostavno budu pomagale EULEKS-u prikupljanjem informacija – što mogu kosovske vlasti onda koristiti da ubiraju naknade južno od Ibra – to bi izgledalo kao nešto što je u skladu sa Rezolucijom 1244. Ako takse budu prikupljane od strane EULEKS-a i onda raspoređivane na osnovu političkog dogovora, i to će biti statusno neutralno. Ako EULEKS prikuplja takse samo za robu koja putuje na jug, to takođe može da se uradi na statusno neutralan način, mada možda prilično komplikovano u praksi. Malo je verovatno da će Beograd pristati na prikupljanje carine za svu robu na severnim prelazima od strane kosovskih zvaničnika, pa čak i od strane EULEKS-a ako sva sredstva budu namenjena kosovskom budžetu.
Za razradu detalja će biti potrebno vreme. Ali, novi sporazum podstiče mogućnosti da će možda nemački tvrdokorni stav protiv davanja kandidature Srbiji biti izmenjen na vreme za pozitivnu odluku 9. decembra. Posrednik EU izvestio je o napretku i u drugim pitanjima, kao i u razgovorima u Briselu. Možda su oštri govori Merkelove i predstavnika KFOR-a bili usmereni na pritiskanje Beograda na poslednje korake. (Ovde bi se mogli zapitati ko je pomogao pritiskom na Prištinu, jer ne izgleda da su ostvareni maksimalistički zahtevi).
Ostaje da se vidi kako će Srbi sa severa Kosova odgovoriti. Mogu preduzeti mere za početak uklanjanja barikada i tako ukloniti preostali izgovor za nedavanje kandidature Srbiji. Predsednik Tadić je rekao da sada očekuje njihovu podršku. Ako je sporazum o prelazima statusno neutralan – čak i ako po njihovom mišljenju nije idealan – to bi bilo vredno razmatranja. Ali, neko će možda morati da im da jasniju sliku važnih detalja iz sporazuma. Da li ima vremena pre 9. decembra?“, pita se Džerard Galuči, čiji tekst na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
