Šest godina posle pogroma nema povratka u Belo Polje

U Belom Polju danas živi 20 povratnickih porodica iako je nakon martovskog pogroma izgradeno 70 kuca za povratnike. Mali je broj onih koji tu i žele da se vrate jer im je nebriga druÅ¡tva i države, kako kažu, ugasila želju za povratkom. Momcilo Savić jedan je od onih koji su 18. marta 2004. godine po drugi put od zavrÅ¡etka rata, proterani iz Belog Polja. „Sećanje na martovsko nasilje risutno je i danas. Moraće joÅ¡ mnogo vremena da proÄ‘e da bismo bar malo na to zaboravili. Sećam se da je petoro najteže povredenih prebaceno u prizrensku  bolnicu a ostale,   lakÅ¡e povredene, lečili su italijanski lekari KFOR-a u njihovoj bazi gde smo svi bili evakuisani.   Uvek treba da se secamo 17. i 18. marta 2004. godine kao signal da to viÅ¡e nikada ne sme da se desi“, rekao je Savić. On kaže da je martovski pogrom u Belom Polju najveće posledice ostavio po povratak raseljenih jer su stanovnici izgubili želju da se vrate. „UÅ¡ao je veliki strah u narod. Mnogi su otiÅ¡li samo par dana posle martovskog pogroma jedva cekajuci da se sklone iz kriznog žariÅ¡ta. Ostao sam ja i joÅ¡ sedmoro ljudi koji smo želeli da očuvamo proces povratka. Zato smo uspeli da uz pomoć Italijana izgradimo novi parohijski dom u kome smo živeli sve dok naÅ¡e kuće nisu ponovo bile obnovljene“, rekao je Savić. Tokom pogroma u Belom Polju je potpuno spaljena Crkva Roždestva Presvete Bogorodice.