Predstavnik sindikata Površinskih kopova Obilić, Dragiša Terentić, izjavio je da osvnovni problem svih radnika srpske nacinalnosti na Kosovu leži u nemogućnost njihovog povratka na radna mesta sa kojih su proterani 1999. godine. „Nije nam omogućen povratak na radna mesta, institucija konkursa za radna mesta nam nije dostupna. Tražimo pravo na rad i na ono što smo svojim radom i znojem sticali dugo godina. Radna mesta su nam i dalje nedostupna a svi pokušaji da se nešto po tom pitanju uradi su bezuspešni“, rekao je Terentić. U Prilužju kod Obilića najveći broj domaćinstava izdržavao se od plate EPS-a jer je najveći broj zaposlenih i bio iz ovog kraja. „ Posebno je teško da mi iz Prilužja na samo par stotina metara gledamo površinske kopove, gledamo termoelektrane i svoja radna mesta a preživljavamo zahvaljujući nekim minimalcima koje dobijamo a koji iznosi 60 % od prosečnog ličnog dohotka“, rekao je Terentić KIM radiju. On je kazao da je poruka više od 7000 radnika EPS-a ( Površinskih kopova, Termoelektrana Kosova i Elektro-Kosmeta) koji su proterani sa svojih radnih mesta „Å ta sutra i dokle ovako“. „ Borićemo se za povratak na svoja radna mesta jer se time postuže očuvanje resursa i kapaciteta u okviru Elektroprivrede Srbije. Mi očekujemo da se jednoga dana, bez obzira koliko je to neizvesno, vratimo na svoja radna mesta koja ćemo sačuvati našim ostankom i opstankom na prostoru Kosova a tako ćemo sačuvati i 15 milijardi tona uglja. “Radnici EPS-a sa Kosova njih 6755 je krajem marta podnelo tužbu Savetodavnoj komisiji za ljudska prava pri UNMIK-u kojom je zatražen povratak radnika na radna mesta. Na odgovor se još uvek čeka. Tokom i nakon rata je, prema procenama srpskih sindikata, bez posla ostalo više od 150 hiljada ljudi a tek nekolicina uspela je da se vrati na svoja radna mesta. Njihov status još uvek nije rešen a najveći broj prima prinadležnost iz Srbije u vidu minimalne novčane nadokanade od 11 hiljada dinara mesečno.
