Žene iz srpske zajednice koje su pretrpele nasilje ne borave u tim kućama zbog nepoverenja, a pošto na čitavom Kosovu ne postoji sigurna kuća za Srpkinje one smeštaj pronalaze u ustanovama u centralnoj Srbiji. Udruženje poslovnih žena Ženska biznis asocijacija iz Kosovske Mitrovice, osim što se bavi ekonomskim položajem žena pomaže i žrtve porodičnog nasilja. Olivera Milošević, predsednica ove NVO inicirala je otvaranje sigurne kuće na severu Kosova, međutim taj projekat još uvek nije realizovan jer nema donatora koji bi finansirali izgradnju. “Od 2006. godine zalažemo se za otvaranje sigurne kuće na severu Kosova gde bi se žrtve sklanjale i zaštitile od nasilnika, a istovremeno i ekonomski osnažile. Međutim, do sada, uz sve napore, nismo uspeli da izgradimo siguru kuću ili sklonište za žrtve nasilja, “ kazala je Miloševićeva u emisiji “Prava žena“ KIM radija. Prema njenim rečima, opština Leposavić je još 2006. godine obećala da će dati zemljište na kome je trebala da počne izgradnja, ali su međunarodni donatori odustali od finansiranja objekta nakon smene vlasti. „Međunarodni faktori su krivi što na severu Kosova nije izgrađena sigurna kuća. Isto tako možemo da krivimo i političare srpskih institucija na severu Kosova jer kod njih ne postoji interesovanje. “ Prema podacima UN-a, 70% žena na Kosovu doživi neki oblik nasilja, bilo da se radi o fizičkom i seksualnom ili psihološkom nasilju. Arbena Kuriju službenica u Kancelariji visokog komesara za ljudska prava UN-a kaže za KIM radio da su žene na Kosovu diskriminisane u svim oblastima, a često su žrtve nasilja i trafikinga. “Trafiking je vrsta najgore eksploatacije žene i to je globalni problem. Ovde na Kosovu je prisutan nakon rata. Sve je više maloletnih devojaka koje se seksualno eksploatišu i one ne dolaze više iz zemalja istočne Evrope već su to mlade žene sa Kosova“. Govoreći o nasilju nad ženama Arbena je rekla da se taj problem na Kosovu još uvek tretira kao porodično pitanje u koje drštvo i državi organi ne smeju da se mešaju. “Društvo vrlo često vrši pritisak na muškarca da ženu tretira kao svojinu koja je dužna da sačuva porodicu kao takvu. „Više političke volje i finansijske podrške potrebno je za poboljšanje položaja žena, kaže Kuriju i dodaje da veliku ulogu u osnaživanju žena, pre svega u ruralnim sredinama, imaju ženske nevladine ogranizacije.
