Nevolje Đorđevića počele su kada su iz Koretina u kosovsko-kameničkoj opštini morali, zbog pritiska Albanaca, da napuste svoj dom. Živeli su 15 godina u fabričkom kompleksu u susednom Berivojcu, a potom su, zbog privatizacije preduzeća, bili primorani da odu u Korminjane, gde kao podstanari žive poslednje tri godine. Nemaština i seljakanje po tuđim kućama nisu ugrozili sklad porodice. Igorovo stradanje aprila ove godine donelo je Đorđevićima novu patnju i problem, počinje njegova supruga Bojana svoju životnu priču u izjavi KIM radiu. “Rekli su nam da je mašina uhvatila Igorove stvari, da ga je, zatim, motala i tako je nastradao. On je sam radio u jednoj prostoriji, u kojoj je bilo jako bučno, tako i da je tražio pomoć niko nije mogao da ga čuje „, kaže Bojana. Kroz plač, ona je rekla da su, i pored toga što nisu imali redovna primanja i svoju kuću, imali lep život, skladan brak i dete koje ih je činilo srećnim. “Iako nismo imali para, iako smo oskudevali u mnogo čemu, mi smo bili srećni i zadovoljni“. Od kako je Igor poginuo na radnom mestu, Bojana i Ognjen žive od dečijeg dodatka. “Sada primamo samo 1 500 dinara. A kad imaš malo dete, sve ti je potrebno. Ognjen treba da operiše testise u Gračanici, a kako ćemo to da izvedemo, stvarno ne znam“, navodi ova samohrana majka. Utehu i finansijsku podršku porodici Đorđević za sada pružaju samo Bojanini roditelji i brat. “Kad sam čuo da mi je zet stradao, odmah sam se zapitao, kako će Bojana dalje sama sa malim detetom. Mi smo tu i nećemo je ostaviti na cedilu. Sve što možemo pomoći ćemo, a valjda će se naći i još ljudi dobre volje koji će joj izaći u susret“, ističe Bojanin brat Bojan. Ognjenov osmeh je trenutno jedini zračak nade za Bojanu u nesreći koja ju je zadesila.
