Međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt, povodom Nacrta zakona o istorijskom centru Prizrena, u autorskom tekstu listu Danas objasnio zašto se on i njegova organizacija – Kancelarija međunarodnog civilnog predstavnika – toliko brinu o tome šta će se desiti sa kulturno istorijskim nasleđem i zašto mislie da zaslužuje adekvatnu zakonsku zaštitu. Prizren je jedinstvena mešavina ljudi, zajednica i kulturnih uticaja. Njegovo istaknuto nasleđe je teško pogođeno prethodnim sukobima, a trenutno je ugroženo ubrzanim urbanističkim razvojem. Moramo očuvati karakter Prizrena i osigurati da se razvoj njegovog centra odvija na regulisan način, uz puno poštovanje centra. Ovo nije samo lokalna obaveza, ali s obzirom na dragoceno nasleđe grada i veliku popularnost među posetiocima Kosova, takođe predstavlja i veliki nacionalni i međunarodni interes, konstatuje Fejt. Prvenstvena svrha Nacrta zakona o Prizrenu je očuvanje kulturne baštine grada preko obezbeđivanja kontrolisanog i regulisanog razvoja unutar Istorijskog centra. Dopustite da podvučem da će zakon, takođe, očuvati tradicionalni javni život u centru Prizrena kao vitalni element jedinstvene karakteristike grada. Nacrt zakona definiše i zabranjuje određene aktivnosti koje nisu u skladu sa očuvanjem istorijskog centra, kao što su gradnje velikih industrijskih ili komercijalnih objekata. Zabrana ili ograničavanje projekata koji predstavljaju pretnju očuvanju i karakteru istorijskih centara je uobičajena praksa koja se primenjuje u urbanim oblastima koje imaju kulturnu vrednost u mnogim evropskim i svetskim gradovima. Konkretno, Aneks V Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova i kosovski Zakon o specijalnim zaštitnim zonama zahtevaju uspostavljanje „Specijalne zaštitne zone za Istorijski centar Prizrena“ i navode da ona „treba da obuhvati lokalitete Srpske pravoslavne crkve, otomanske, katoličke, gradske i druge lokalitete od istorijskog i kulturnog značaja“. Između ostalog, ovo je odredba za koju se Kosovo bezrezervno obavezalo da će sprovesti, istakao je Fejt u autorskom tekstu za Danas. Zona definisana Nacrtom zakona obuhvata administrativne granice istorijskog centra, utvrđene opštinskim konzervacionim i razvojnim planom i širi se kako bi obuhvatila oblast tvrđave i dodatni deo zapadno od istorijskog centra. Biće uključeni svi lokaliteti verskog i kulturnog nasleđa unutar zone, koji predstavljaju različite zajednice i kulture, kao što su razne džamije, crkve, hamam i tradicionalne kuće. Da budem veoma jasan: zakon ne dodeljuje eksteritorijalni status ili prevelika „ovlašćenja“ nijednoj zajednici u Prizrenu – i dalje će važiti kosovski zakoni i opština Prizren će i dalje biti nadležna. Predviđeni Nacrt zakona povećaće odgovornost vlasti u upravljanju istorijskim centrom uključivanjem građanskog društva u Prizrenu, eksperata u oblasti kulturnog nasleđa i predstavnika verskih zajednica (Srpske pravoslavne crkve, Islamske zajednice i Katoličke crkve) u nadzoru razvoja. To je nešto što, prema mom mišljenju, civilno društvo i javnost mogu pozdraviti. Ove interesne grupe biće uključene u proces donošenja odluka preko „Odbora za kulturno nasleđe“, koji će biti formiran odmah nakon usvajanja zakona. Ovakva vrsta konsultacije aktera je tipična praksa širom Evrope i doprinosi poboljšanju odnosa između zajednica. To znači da će građani odlučivati kako će razvijati Prizren, umesto da se sve odluke vlasti same donose. Kao takav, zakon će zahtevati od vlasti da u procesu donošenja odluka više uključuju građansko društvo i budu transparentnije, ali niko u ovom odboru neće imati pravo „veta“. Moram podvući da postoji jasno načelo koje se provlači kroz sve zakone koji se tiču kulturnog nasleđa: ničim ne treba da se poremeti adekvatna uloga državnih i opštinskih vlasti na Kosovu. Građani Kosova, i naročito oni koji žive u Prizrenu trebalo bi, takođe, da uzmu u obzir ekonomske implikacije koje će doneti poboljšana zaštita i očuvanje kulturnog i verskog nasleđa preko kontrolisanog i harmonizovanog razvoja. Povećana zaštita od bespravne gradnje se vrši sa ciljem da se istorijski centar Prizrena učini privlačnim mestom za život i rad, kao i privlačnom turističkom destinacijom. Ovo će imati uticaj na ekonomski razvoj preko investicija i stvaranja prihoda što će ubrzati ekonomski rast. Kulturno i versko nasleđe izaziva beskrajne debate – to je deo njegove moći i značaja. Međutim, postoji opasnost da se adekvatna demokratska, akademska ili socijalna diskusija po tim pitanjima može rastrojiti političkim stavovima. Svaki pokušaj da se nasleđe iskoristi u nacionalne svrhe je uvek negativan i pogrešan. Bogato nasleđe Kosova zaslužuje zaštitu u ime svih zajednica, onih koji ovde žive i onih koji će ovde doći da se dive ovoj raznolikoj i lepoj zemlji. Prizren je primer onoga što je najpozitivnije i najprivlačnije na Kosovu i verujem da se mora adekvatno zaštititi. Opština Prizren, građansko društvo, građani i verske zajednice imaju vitalnu ulogu, a moja organizacija, Kancelarija međunarodnog civilnog predstavnika, spremna je da ih podrži u ispunjavanju ovog važnog zadatka, ističe Fejt.
