Nakon sednice Saveta Bezbednosti UN-a, šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen održao je konferenciju za štampu, za kosovske medije. U informativnom centru UNMIK-a u Prištini sa Petersenom je putem video linka razgovaralo petoro novinara. Konferenciji su prisustvovali: Zijadin Gaši „Zeri“, Brihenda Redžepi „Koha Ditore“, Artan Mustafa „Ekspres“, Goran Avramović „Glas Juga“ i Andrea Šaula „UNMIK-TV“ Prenosimo kompletnu konferenciju. EKSPRES – Gospodine Petersen s obzrom da je SB UN danas dao zeleno svetlo za ocenu standarda, kada ocekujete da će ovaj proces započeti i da li je neko imenovan danas kao specijalni izaslanik koji će se baviti ovim pitanjem? Petersen – Na početku želeo bih da naglasim kako očekujem da će generalni sekretar imenovatio svog izaslanika početkom sledeće nedelje. Birokratija će odmah početi sa svojim poslom i treba očekivati samo imenovanje u utorak ili sredu, zato što je vrlo važno da se ne izgubi svež osećaj ovog trenutka. Takođe je neizvesno kada će on ili ona moći da započnu svoj posao na terenu, ali ja očekujem da bi to moglo da se desi sredinom juna. U ovom trenutku ne bih spekulisao imenima, jer ukaz je posao generalnog sekretara UN-a i kao što sam već rekao treba biti strpljiv do utorka ili srede, kada ćemo znati njegovo ime. ZERI – Gospodine Petersen, da li je već precizirana strategija i metodologija ispitivanja standarda ? Petersen – Najpre bih želeo da se osvrnem na samu sednicu koju ste nadam se pratili i ukažem na neke zaključke koje sam na sednici izneo. Mogli ste da primetite da sam jasno naglasio da je metod preispitivanja određen i da privremene institucije rade vrlo naporno na sprovođenju standarda. Taj rad mora da se nastavlja svakog dana u periodu koji je pred nama, zaključak procene standarda nije nešto što se može lako doneti. Drugim rečima ono što sada zahtevam je još teži i naporniji rad i nadam se da su svi na Kosovu čuli tu poruku, moju poruku koja je vrlo jasna. Mislim da će specijalni izaslanik zadužen za procenu standarda morati da bude u velikoj meri oslonjen na strukture koje smo mi stvorili i da će privremene institucije morati da rade zajedno sa njim, na osnovu metodologije koja već postoji kako bi se ocenili standardi. Buduća procena standarda moraće da bude zasnovana na osnovu onoga što već postoji na terenu, ali potpuna procena biće zaista takva zato što će morati da razmotri i ono što nije konkretno pomenuto u opisu određenih standarda. Kompletna procena standarda zavisiće i od političke situacije i političkog okruženja na terenu i moraće da bude zasnovana na širem dijalogu raznih grupacija i predstavnika vlasti, kako smo i naglasili prilikom izrade tehničke procene. KOHA DITORE – U ovom kontekstu procene standarda za koji ste naglasili da će biti veoma iscrpan i da će izlaziti iz okvira uobičajene tehničke procene. Koji su sledeći koraci i strategija koju će UNMIIK slediti u ovoj fazi pre i tokom same procene kako bi se osiguralo da je ta ocena pozitivna? Petersen – Ne mislim da treba da pitate koja je strategija koju će UNMIK slediti. Ona je velikim delom stvar privremenih institucija, jer će zapravo rad privremenih institucija na sprovođenju standarda biti preispitan. Apsolutno je jasno da najvišu odgovornost snose privremene institucije i njihov rad će odrediti konačan zaključak. Danas su svi ocenili da postoji šansa za dalji napredak i zaključak generalnog sekretara je da možemo da krenemo sa procenom standarda. Takođe smo ukazali da još uvek postoje ozbiljna pitanja, koja dodatno moraju biti preispitana posebno u oblasti slobode kretanja i povratka raseljenih, mada postoje i druga sporna. Sada je na privremenim institucijama da pokažu još više razumevanja za ove probleme, mada moram da naglasim da privremene institucije imaju podršku i opozicije po ovim pitanjima, jer je vrlo jasno da svi imamo zajednicki cilj, a to je pozitivna ocena standarda kako bi moglo da se pređe na sledeći korak. Želeo bih još jednom da podvučem da je sporazum koji smo postigli prošlog meseca u Londonu sa Kontakt grupom u velikoj meri doprineo da dođe do današnje odluke o potrebi naimenovanja izaslanika za procenu standarda. Kontakt grupa očekuje detaljan i pravi izveštaj o postignutim standardima i jasno joj je da je za takav izveštaj potrebno neko vreme. Rusija je danas iznela vrlo konstruktivan stav za čije formiranje je zaslužna Kontakt grupa, koja je uverila Rusiju da će se čitavom procesu procene standarda prići vrlo ozbiljno. Glas Juga – Kako ste gospodine Petersen? Petersen – Dobro. Kako ste vi? Glas Juga – Dobro. Radim svoj posao, a vi? Petersen – I ja pokušavam da radim moj posao. Glas Juga – Evo pitanja za vas. Šta je sa decentralizacijom i da li će se ona na kraju svesti na dobijanje lokalnih policajaca u mestima nastanjenim nealbanskim življem. Da vas podsetim, nešto slično je već pokušao Slobodan Milosević 1998. godine? Petersen – Najpre moram da vas zamolim da ponovite pitanje, jer ste me vrlo zabrinuli pominjanjem Slobodana Miloševića i događaja iz 1998. godine. Pre nego što odgovorim na vaše pitanje moram da budem siguran da sam ga ispravno razumeo. Možete li da ponovite pitanje? Glas Juga – Naravno. Šta je sa decentralizacijom i da li će se ona na kraju svesti na dobijanje lokalnih policajaca u mestima nastanjenim nealbanskim življem? Petersen – Na početku moram da ukažem da ću ja tek u ponedeljak imati papire radne grupe koja je počela rad na implementaciji. Možda je u ovom trenutku malo preuranjeno da dajem svoj sud o tome. Mogu da kažem da je jedan od važnih činilaca procene standarda i ocena bezbednosti. Trenutno radimo sa privremenim institucijama na unapređenju zakona o policiji i nadam se da će nam taj zakon omogućiti da neke aspekte pitanja sigurnosti razmotrimo i pre formiranja lokalnih Skupština. Generalna ideja jeste da imamo policiju sastavljenu od pripadnika jedne etničke zajednice, na prostoru na kome ta zajednica živi, ali je isto tako jasno da želimo da doprinesemo međuetničkom razumevanju kroz prisustvo policije. Ja ne vidim policiju zasnovanu na samo jednoj etničkoj grupi, ali svakako treba imati u vidu etnički sastav stanovništva na jednoj teritoriji. Plan je takav da se sve odluke u vezi sa tim donose na centralnom nivou. Ali se u ovom trenutku upravo raspravlja o tome i ja ne želim da dam preuranjene ocene. Plan je takav da kandidate imenuju lokalne zajednice, dok će odluke o postavljenju doći od strane centralne vlasti. U ovom slučaju mislim da jedino tako imamo sve garancije da se neće ponoviti ružne stvari iz prošlosti, jer to je poslednje što želimo da uradimo u ovom slučaju. UNMIK TV – Koje ćete konkretne korake preduzeti u cilju dobijanja pozitivne ocene procene standarda? Petersen – Mislim da o ovom pitanju posebno treba da se skoncentrišemo na tri stvari. Iako je sigurnost značajno poboljšana, još uvek postoje područja na kojim su povratnici, gde ima izvesnih problema. Mnogi od povratnika su zabrinuti za svoju sigurnost. Mislim da taj problem moramo nanovo razmotriti. Drugo, postoji veliki problem u oblasti privatnog vlasništva. Mnogo odluka o pravnom vlasništvu jeste doneto, ali se mnogo malo radilo na izbacivanju onih koji su nelegalno zaposeli tuđe i omogućavanju pravim vlasnicima da se vrate na svoju imovinu. Po ovom pitanju moramo da vidimo mnogo više napora i odlučnosti. Znam da je samo pitanje vlasništva veoma delikatno, ali to je nešto što jednostavno mora biti urađeno. Treća stvar, koja je vrlo važna, ne samo za povratnike je ekonomska persepektiva i to pitanje takođe smatram vrlo teškim. Sa ovako teškom ekonomskom situacijom ne vidim da imamo bilo kakve mogućnosti da ubedimo povratnike, kako imaju odgovarajuću ekonomsku perspektivu ovde. Mislim da se privremene instituicije moraju potpuno posvetiti bezbednosnim pitanjima i patanjem privatne imovine, a zatim se okrenuti nekoj vrsti uspostavljanja ekonomskog programa, zasnovanog na mikrokreditima, kako bi ponudili bilo kakvu ekonomsku perspektivu povratnicima. EKSPRES – Da li ste iz rasprave na sednici stekli utisak da je međunarodna zajednica voljna da otpočne razgovore o konačnom statusu i da li će, to je moje drugo pitanje, ista osoba koja bude procenjivala standarde voditi i pregovore o statusu Kosova? Petersen – Mislim da je današnja debata bila vrlo jasna i ja sam veoma iznenađen jer sam očekivao da će dobar broj članova SB podržati stav generalnog sekretara UN-a, a desilo se da su svi, ili skoro svi to učinili. Ako imate u vidu činjenicu da je pre deset dana bilo neizvesno, da li možemo preduzeti ovaj korak, mislim da je ovo danas divna novost. Mogu slobodno da kažem da osoba koja će vršiti procenu standarda, neće biti ista ona koja će voditi razgovore o statusu, ali bih vas zamolio da se u ovoj fazi svi fokusiramo samo na sledeći korak, a to je procena standarda. Hajde da budemo sigurni da će se učiniti sve neophodno prilikom implementacije standarda, jer nam jedino pozitivan zaključak po tom pitanju garantuje prelazak na sledeći korak. Ako se posvetimo procesu donošenja odluke o statusu, mogli bi u naredna dva meseca da previdimo neke vrlo bitne stvari, koje se tiču procesa ocene standarda. Glas Juga – Da se vratimo na problem sigurnosti. Rekli ste da Beograd treba da pošalje jak signal povratnicima. Kakvi signali stižu sa terena ako ste u toku samo jednog meseca imali pokušaj atentata na predsednika i lidera opozicije kao i ubistvo brata bivšeg premijera, imajući u vidu činjenicu da su svi bitni politički faktori, a oni su pripadnici većinske zajednice konstantno izloženi riziku po život, šta mogu da očekuju obični građani i povratnici? Petersen – Ono što ja sada pokušavam da kažem je da vrlo često čujemo poruke iz Beograda, koje sigurno ne mogu da ohrabre povratnike. Pre nekoliko dana imao sam prilike da čujem nedopustive reči od strane jednog visokog beogradskog zvaničnika kojim opisuje trenutno stanje na Kosovu. Takve vrste izjava izvesno neće ohrabriti nikoga da se vrati. Svi znamo da sitiacija nije savršena svi znamo da moramo unaprediti slobodu kretanja u nekim područijima, ali jedna stvar mora da bude rasčišćena. Da li Beograd zaista želi da pomogne implementaciju standarda i povratak ili ne. Ja sam ubeđen da je Beograd iskren, kada govori da želi da vidi napredak u procesu povratka, ali ako su iskreni onda moraju da povedu računa da njihove izjave odslikavaju stvarno stanje na terenu i da stvari ne predstavljaju onakvim kakve nisu na terenu. Što se tiče stvari koje ste vi pomenuli, vi znate da se ti slučajevi nalaze pod istragom, ali to nisu incidenti koji će uticati na odluku raseljenih lica, da li da se vrate ili ne.
