„Trude se da izađu iz te omče patrijarhata. Neke uspeju, koje su malo glasnije, neke nikad ne uspeju. Krenu iz te patrijarhalne porodice, potpuno zatvorene, imaju drugačiji sistem vrednosti – sedi, ćuti, trpi. Onda ode malo na fakultet, malo se osnaži, pa se opet uda, nađe nekog muškarca koji je javno zlato, a zapravo je u kući jedan običan nasilnik. Tako da su u problemu jer i one su pogubljene, ni one ne znaju šta da rade“, rekla je Stojanović.
Iako „ima još dosta posla da se uradi“, predsednica NVO „Lejdi“ i prve savetničke kuće za žene na Kosovu Sanija Murati je mišljenja da je položaj žena danas znatno bolji u odnosu na prethodne godine.
„Kada bismo mi imali ista prava i bili ravnopravni, onda bismo imali jednak procenat zaposlenja bilo gde – i u institucijama, i u biznisima… Svi znamo kakva je trenutna situacija vezana za prava. Da se stvari menjaju, menjaju se. Drago mi je da je i rukovodstvo zemlje počelo ozbiljno da misli o tome, da postoje neke kvote o kojima se priča, da su počele da se ispunjavaju. Međutim da je to sve još uvek malo, malo je“, rekla je ona.
Sanija Murati, predsednica jedne od najuspešnijih asocijacila žena na Kosovu iz Prištine, koja trenutno okuplja oko 1.500 žena iz svih krajeva Kosova, ističe važnost ekonomske nezavisnosti žena.
„Kad jedna žena, jedna familija, ima šta u novčaniku ili u džepu, kad ne razmišlja šta će njeno dete sutra jesti… to je osnova. Drugo, svi mi znamo u kakvoj sredini živimo, koliko je teško ako oba roditelja ne rade, koliko su zahtevna školovanja, koliko je zahtevno da se dete sutra razvija, da ide napred, da studira. Sad nije više pitanje koliko je potrebno, nego mislim da je neophodno“, rekla je ona.
Da ekonomska nezavisnost predstavlja jedan od najvažnijih uslova da žena bude ravnopravna u društvu smatra i Milica Stojanović Kostić.
„Ekonomsko osnaživanje žena je jako važno u kontekstu da ona odlučuje šta će sa novcem, vremenom i slobodom. Ona time što ima materijalno, to što može da pruži, ako je majka, da obezbedi decu, tu sigurnost koju ona stiče ekonomskom nezavisnošću je nešto što je jako važno. Dakle, ima podlogu na kojoj će stati“, rekla je Stojanović.
Sanija Murati kaže da je “ovdašnji mentalitet” jedan od glavnih razloga zbog čega žene nisu uspešnije u biznisu.
„Ono što ih koči, jeste mentalitet i dalje. Ono što ih koči je nerazumevanje. Ono što ih koči jeste neinformisanost, možda što još nisu svesne da postoje ljudi, druge žene koje su spremne da ih podrže, da uvek postoji neko ko će to da uradi“, rekla je Murati.
Stojanović Kostić je istakla i da je rodna ravnopravnost još uvek “izazov za kosovsko društvo”, jer žene nisu dovoljno uključene ni u donošenje odluka. Navela je da po potrebno povećati i poboljšati učešće žena u politici i donošenju odluka na lokalnom i centralnom nivou, u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova.
„Ne želim kvotu na vlasti, hoću ženu koja će da se trudi, ženu koja je znanjem došla dotle, a ne da je neki muškarac koristi za svoje ciljeve… Mi na čelu opštine imamo ženu, ali ja o pravima žena ne čujem ništa iz te opštine. To je veliki problem i nadam se da će bar ovo dopreti do nje, jer joj se ja konstantno i na društvenim mrežama obraćam. Ono što sam primetila na sajtu Opštine Gračanica, pošto mi idemo korak napred, mi hoćemo da imamo rodno zasnovan jezik, osetljivi jezik. Ja neću da mi direktor bude Jelena, nego je ona direktorica. Je l’ to problem? Mi imamo sve direktore, a ono sve žene. Pa kako?“, pitala je Stojanović Kostić.
Emisiju „Heroji našeg dobra“ realizuje Produkcija New press uz podršku Ministarstva za zajednice i povratak.
