„Ja razumem nestrpljenje ali verujem da bi bilo bolje da vidimo mere budući da razumemo odluku koja je legitimna i koja je obrazložena ali ako imamo rok od samo mesec dana stvaramo poteškoće manjinskoj zajednici to manje doprinesi stabilnosti u zemnlji i regionu. Ja verujem da je bolje da se realizuj uredba ali da se da duži rok za njeno sprovođenje“, kazao je Pistorijus na konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani u Prištini.
Osmanijeva je rekla da uredba Centralne banke Kosova nije protiv dinara, već „uredba koja ima veeze sa sprečavanjem pranja novca“. Ona je rekla da je saradnja kosovskih institucija sa saveznicima dobra i da se radi na pronalaženju puteva.
„Ilegalne strukutre na Kosovu nemaju prava da postoje na Kosovu od 1999. godine kada je okončano prisustvo srpskih institucija na Kosovu“, kazala je ona naglasivši da kao predsednica Kosova ohrabrujem saradnju sa međunarodnim partnerima.
Osmanijeva je rekla da sporazum između Beograda i Prištine potpisan još 2013. godine u Briselu predviđa ukidanje srpskih institucija, ali da Srbija to nije učinila. „Između ostalog predviđa da Srbija raspusti sve paralelne institucije na Kosovu, od tada Srbija nije preduzela nikakve mere već ih podržavala te intitucije koje su postale bande“, koje kako je istakla podržavaju terorističke bande i napade.
Kazala je da je u tom pogledu međunarodna zajednica na strani Kosova.
Kako je rečeno, na sastanku ministra odbrane Nemačke i predsednice Kosova bilo je reči o saradnji ali i bezbednosti. Najviše pažnje tokom konferencije bilo je posvećeno bezbednosnoj situaciji nakon sukoba u Banjskoj u septembru prošle godine.
Pistorijus je rekao da Nemačka ne vodi istragu o ovom događaju, ali je naglasio da je stabilnost Kosova i regiona od velike važnosti za ovu zemlju.
„Kfor ostaje i to je jasno dato na znanje i u narednim mesecima kao garant mira. Stabilnost regiona i Kosova je od bitnosti za nas. Znamo da stabilnost ili nestabilnost na Balkanu ima ulogu u čitavoj Evropi, izrazavam solidarnost da doprinesemo ovde ovako i u buduće. Što se tiče Kfora mi u okviru Nato smo izjavili da ćemo pružiti dodatnu kompaniju koja će doći ovog proleća i biti spremna za delovanje“, rekao je on.
Predstavnicima vlasti na Kosovu i u Srbiji je poručio da je potrebna deeskalacija situacije. „Što se tiče odnosa Kosova i Srbije ono što zahtevamo je deeskalacija, savezni kancelar je istakao da je buudćnost Zapadnog Balkana u Evroopi ali preduslov je dijalog i niko ne može da ima interes za tenzične situacije. Pozivamo jasno da imate dodatnu pažnju i odmerenost. Sve strane i Kosovo treba da doprinese smirivanju situacije i tenzija. Uloga Srbije je posebna i mi ćemo se i ubuduće o tome starati zajedno sa međunarodnom zajednicom daćemo pomoć tamo gde treba i mogu da vas uverim da ću i u Srbiji jasno pozivati na deeskalaciju“, kazao je Pistorijus.
Naglasio je da sporazum o normalizaciji mora brzo da se postigne, jer kako je rekao, samo tako možemo Kosovo može da se približi evrointegracijama.
Osmanijeva je ponovo optužila Srbiju da podriva teritrojalni integritet Kosova, te da postoji opsanost od novih napada na Kosovo i tom smislu zatražila podršku Nemačke. „Teroristički napad 24. septembra je podrivanje mira i stabilnosti, ne samo na Kosovu, već celom Balkanu. Izveštaji naših službi potvrđuju da iza svega stoji Srbija, podrškom, finansiranjem i obukom grupe na teritoriji Srbije“. Kazala je da „umesto da Srbija izruči teroriste, ona ih podržava“, a da istovremeno Srbiji za to nisu izrečene kaznene mere.
Osmanijeva je rekla da od 24. septembra „Srbija nikada ni u jednom trenutku nije prestala da podržava terorističku grupu, ujedno je nastavila da ih trenira u vojnim kampovima, politički podržava“. Kazala je da kriminalci koji su učestvovali u napadu 24. septembra još uvek šetaju slobodni po Srbiji“.
Zahvalila se Nemačkoj na povećanju prisustva Kfora, jer to, kako je naglasila stvara osećaj sigurnosti i stabilnosti.
„Poruka Srbiji je jasna, njihovo vojno i policijsko prisustvo je zauvek završeno na Kosovu u junu 99 godine“, kazala je Osmani.
Optužila je Srbiju i za krijumčarenje oružja i vozila na Kosovo pre 24. septembra i sukoba u Banjskoj. „Čitavih meseci pre napada Srbija je preko ilegalnih puteva uspela da krijumčari vojnu opremu, čak i blindirana vozila…bilo slučajeva da su zloupotrebili ime Kfora, stavljajući oznake Kfora na blindirana vozila kako bi ih uvezli na Kosovo. Zloupotrebili su i nemačku zastavu stavljajući u rizik ne samo Kosovo već i Nemačku. Treba da osnažimo i branimo granicu kako bi se sprečilo rasprostiranje oružja“, rekla je ona.
