Roba za koju se utvrdi da je proizvedena prinudnim radom biće, prema dogovoru, plenjena i „donirana, reciklirana ili uništena“, saopštio je Evropski parlament.
Članice EU i Parlament još treba da ratifikuju sporazum, a zakon će biti primenjen uz prelazni period od nekoliko godina. Ratifikacija je skoro uvek samo formalnost.
Pri sumnji da je neka roba proizvedena prinudnim radom izvan EU, istragu o tome vodiće Evropska komisija i sama članica EU do koje je roba dospela.
O zabrani proizvoda odlučivaće telo koje vodi istragu. Na primer, ako je neki deo automobila proizveden pod prinudom, ne mora biti uništeno celo vozilo, ali deo mora biti zamenjen.
Osnova dogovora je predlog Evropske komisije iz 2022. godine. Komisija je navela da oko 27,6 miliona ljudi u svetu radi pod prinudom.
Međunarodna organizacija za rad ILO prinudni rad definiše kao „svaki oblik rada ili usluge koji se od osobe zahteva pod pretnjom kazne, a za koji se ta osoba nije dobrovoljno ponudila“.
Evropska komisija navodi da se prisilni rad pojavljuje u mnogim sektorima, a najčešće u „pojedinim uslugama, tekstilnoj industriji, rudarstvu i poljoprivredi“.
Procenjuje se da za svakog građanina Evrope tokom života radi 80 modernih robova, rekla je evropska poslanica Zelenih Ana Kavacini, učesnica u pregovorima.
Ona je kritikovala to što je nacrt zakona ne uključuje obeštećenje žrtava prinudnog rada. Uprkos tome, dogovor označava bitnu prekretnicu, dodala je Kavacinijeva.
Nasuprot tome, poslanica liberalne FDP Svenja Han je pozdravila odluku o izostavljanju kompenzacije. Prema njenim rečima, Evropska komisija bi prvo trebalo da proceni bi li to uopšte bilo svrsishodno.
