„Ja nisam diplomata, ja nisam ambasador. Vrlo je jasna pozicija Republike Srbije o statusu Kosova i moj posao, zapravo, nije to…Srbija nije priznala Kosovo i tu se ništa nije promenilo“, rekao je Pavićević u intervjuu za kanal Al Džazira za Balkan.
Na komentar da bi njegova uloga – s obzirom na to da je prvi beogradski zvaničnik koji je na službi u Prištini – mogla da se smatra istorijskom, Pavićević je kazao da je u Prištinu došao da bi se potrudio da nešto promeni i pruži pomoć na mikro-planu i olakša komunikaciju.
„Ja sam tu da radim svoj posao, da se trudim nešto da promenim i jednostavno tako i funkcionišem. Ne volim da razmišljam o nekim krupnim i ogromnim stvarima, jer to čoveka počinje da opterećuje i da stvara jednu možda negativnu svest“, rekao je Pavićević.
„Nadam se da ću uspeti u onome što se od mene očekuje i u onome što sam možda negde sam zamislio da ću uspeti zaista, da nekome pomognem i na nekom mikro-planu, ako je to jedan čovek, dva čoveka, 100 ljudi koji imaju neki problem, da ću možda uspeti da olakšam komunikaciju. Da ću možda pomoći da se približe neki stavovi“, dodao je on.
Komentarišući svoje svakodnevne obaveze u Prištini, Pavićević je kazao da ulazi u rutinu, da će zbog bolje komunikacije početi da uči albanski i da za sada nije imao neprijatnosti, niti incidenata.
„Evo, ja sam u Prištini od 17. juna i sve to polako počinje da ulazi u jednu rutinu, jednu normalu, tako da je normalno šetati centrom Prištine i nekim drugim delovima Prištine, kao i bilo gde drugo“, kaže Pavićević.
„Imao sam neki normalan odnos i već neku naviku da dolazim, iako ja jesam imao jedan incident u aprilu prošle godine, kada smo dolazili na tehničke razgovore oko katastra i kada su kamenovana naša dva vozila“, naveo je on.
„Za sada, kažem, u principu, sve je mirno. Ja, u skladu sa Briselskim dogovorom o oficirima za vezu, imam i 24-časovno obezbeđenje, ali zaista, incidenata i neprijatnosti nisam imao“, kazao je Pavićević.
Briselskim sporazumom premijera Srbije i Kosova predviđena je razmena oficira za vezu. Beograd je u Prištinu poslao Dejana Pavićevića, a Priština u Beograd Valjdeta Sadikua.
