Аутор: Goran Avramović

Klima na Kosovu ima karakteristike kontinentalne, sa toplim letima i hladnim zimama. Iako su prisutne sve vrste padavina, najvažnije su kiše u dolinama i sneg u planinama. Nasuprot preovlađujućem shvatanju da je zima sa puno snega osnovna pretpostavka dobrog vodosnabdevanja tokom godine, meteorolozi kažu da samo sneg ne može da nadoknadi vodostaj, mada mu pomaže. Snabdevanje pijaćom vodom je trenutno stabilno, poručuju iz Regionalne vodvodne kompanije u Prištini, ali upozoravaju da su vodostaji na Batlavskom i Gračaničkom jezeru u „debelom minusu“.

Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma pitanje nestalih i raseljenih lica sa Kosova ponovo je aktuelizovano. Koliko je efikasna saradnja između Prištine i Beograda na tom planu i šta je koči da bi se konačno rešila sudbina više od 1,600 nestalih za Sporazum su govorili: šefovi delegacija Srbije i Kosova zaduženi za pitanja nestalih Veljko Odalović i Ibrahim Makoli i izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo u Beogradu Ivana Žanić.

Trenutno nema plana za ograničavanje mandata i snage trupa KFOR-a. Sve trupe iz zemalja koje čine KFOR su posvećene da doprinesu osobljem i potpuno sposobnim jedinicama u skladu sa trenutnim brojevima, rekao je za RTV Kim novoimenovani komadant ove vojne misije na Kosovu general-major Franko Federići.

Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.

Kancelarija premijera Kosova Avdulaha Hotija odbacila je danas kao neistinite informacije o memorandumu o razumevanju Kosova i Srbije u vezi s posetama visokih zvaničnika iz Srbije.

Na lokaciji Kiževak, kamenolomu kod Raške, pronađeni su posmrtni ostaci, a sumnja se da se na tom mestu potencijalno nalazi petnaest do sedamnaest tela. Institut za sudsku medicinu u Prištini smatra da je reč o albanskim žrtvama sa Кosova. Na toj lokaciji se pet godina vrši iskopavanje.

Skupština u Prištini nije usvojila predlog Rezolucije o nestalima iz interpelacije premijera Avdulaha Hotija, na zahtev narodne poslanice Sarande Bogujevci.

Bivši Euleksov sudija Malkolm Simons svedočiće na sopstveni zahtev o zloupotrebama u ovoj misiji vladavine prava u vreme dok je on bio njen deo, odlučio je Odbor kosovske skupštine za zakonodavstvo, mandate, imunitete, poslovnik i nadzor Agencije protiv korupcije, javlja Koha.

Zdravstvene vlasti poručuju da se najraširenije oružje protiv kovida-19 – hirurške maske moraju baciti nakon jednog nošenja, ali briga za zaštitu životne sredine podstakla je neke naučnike da to preispitaju.

Sredstva za izgradnju bolnice u Gračanici su uplaćena, izjavio je februara meseca ove godine zamenik direktora Kancelarije za KiM Damjan Jović. Parcela je obezbeđena, tvrdi direktor Kliničko-bolničkog centra dr Bratislav Lazić. „Planovi su tu, apsolutno ne postoji nijedan razlog da mi u to sumnjamo“, istakao je on.

Ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Meljiza Haradinaj Stubla, poručila je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće dobiti dozvolu da poseti Kosovo, „sve dok se ne izvini za genocid počinjen nad narodom Kosova“. Reagovao Petar Petković i naveo da je Meljiza Haradinaj akter destabilizacije.

Više se ne diskutuje o tome da li će biti izbora na Kosovu, već kada će oni u naredna tri meseca biti održani, smatra publicista Veton Suroi.

Tema novog „Sporazuma“ je suočavanje sa prošlošću u svetlu nestalih i raseljenih lica, ali i potvrđenih optužnica Specijalizovanih veća u Hagu protiv nekih od vođa bivše OVK.

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj izjavio da je svoju kandidaturu za predsednika tzv. Kosova predstavio Hašimu Tačiju i Kadriju Veseljiju.

Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.

Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka – Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška – pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.

Atmosfera pregovora – u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube – istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Srbija za kraj ove i celu narednu godinu preko Kovaks sistema obezbedila 1,8 miliona doza vakcina protiv koronavirusa.