Browsing: Netačno

Prvog dana prošlog vikenda sneg je više sati padao na području opštine Ivanjica praćen jakim vetrom, a u planinskim područjima smetovi su dosezali i dva metra visine.

Snažno nevreme zahvatilo je ovog vikenda predele Balkanskog poluostrva usled čega je u pojedinim delovima Kosova došlo do kvarova na električnoj mreži, te je određeni broj potrošača ostao bez struje. Izveštavajući o ovoj temi, tabloid Srbija Danas odlučio se za bombastičan, ali i netačan naslov, navodeći da struje nije bilo na celom Kosovu. Istovremeno i ovoj vesti sa tehničkom temom, dali su politički kontekst.

Kriza na severu Kosova tokom protekle sedmice bila je povod za poplavu netačnih vesti, neproverenih informacija, delimično tačnih i objava koje su javnost dovodile u zabludu.

List Alo objavio je vest pod nazivom „KURTIJEVI I VJOSINI JASTREBOVI: Moramo sprečiti Srbe da dođu 26. maja i pokažu koliko vole svoju zemlju”, pre velikog mitinga koji je organiyovala Srpska napredna stranka u Beogradu. Za ovkav spin naslov iskorišćen je Tviter status šefa kabineta predsednice Kosova u kome se navodi sa su mnogi Srbi sa severa Kosova primorani da idu na miting.

Građani koji su ove nedelje čitali tabloid Srbija Danas, imali su priliku da se informišu o tome da se na Kosovu priprema rat od strane kosovskog premijera i NATO-a, da stiže više od 20.000 vojnika, te da su Srbi u velikoj opasnosti. Sa druge strane, oni koji nisu posećivali tabloide, saznali su da se zapravo na Kosovu održava međunarodna vojna vežba.

“Ljudi koji nisu medijski pismeni, kao i oni koji prate samo jedan kanal, ne mogu da raspoznaju šta je prava, a šta lažna vest. Oni koji dobijaju informacije samo iz jednog izvora zaglavljeni su u tom verovanju da je to što jedan mediji kaže istina, a istina je nešto sasvim drugo, u većini slučajeva morate proveriti dva ili tri izvora”, rekao je u najnovijem podkastu Kim radija Marko Zakić, novinar medijskog javnog servisa Kosova i urednik informativnog programa na srpskom jeziku.

Medijska pismenost i mediji su van sfere interesovanja mladih, oni se ne informišu preko medija. Reč medija za njih predstavlja televiziju, radio ili novine, što je nešto što pripada nekom prethodnom vremenu i oni se sa tim ne povezuju, rekao je za Radio Goraždevac medijski ekspert i nekadašnji direktor Fondacije Slavko Ćuruvija Ilir Gaši.

Portal alo.rs je 3. maja objavom pod naslovom ŠIPTARI POBESNELI NA KURTIJA! “Napravio istorijsku grešku!” pogrešno i tendenciozno sugerisao da je većina Albanaca na Kosovu nezadovoljna pregovaračkom pozicijom Aljbina Kurtija i usvojenom Deklaracijom o nestalim licima. Osim što je klikbejt i senzacionalistički, napisan da bi momentalno izazvao emocije čitalaca, u naslovu se koristi jezik mržnje, vrlo uobičajen za srpske tabloidne medije pod kontrolom vladajućeg režima.

Informacije o zdravstvenom stanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na osnovu objava sa društvenih mreža, juče su preplavile mnogobrojne portale.

“ZASTRAŠUJUĆA SCENA U ZVEČANU: Član biračkog odbora se pojavio sa tetovažom OVK na ruci!”, glasio je naslov portala Srbija danas.

„U Srbiji i dalje nema medija koji naplaćuje svoj orginalan onlajn sadržaj. Razlog tome je gubitak poverenja u medije od strane publike, pa se sadržaj u njima ne doživaljava kao vredan plaćanja“, rekao je u Kim podkastu docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu dr Marko Nedeljković. „Ako posmatramo šta je alternativa tome da zarađujemo od publike, drugi pravac je zarađivati od oglašavanja“, dodao je on.

Jasno je da su glavni izvor pretnje u ovom delu sveta dezinformacije koje generiše Rusija, izjavio je danas u Skoplju specijalni izaslanik i koordinator Centra za globalno angažovanje američkog Stejt departmenta Džejms Rubin.

Prošlonedeljno privođenje lekara na prelazu Jarinje, pa potom i određivanje mere pritvora, bila je jedna od udarnih vesti u srpskim medijima. O tome su izveštavali i tabloidi, a među njima i Srbija danas. U seriji tekstova koje su objavljivali na svojim portalima, mnogi su se odlučili da za pritvor, tj. meru obezbeđenja prisustva u postupku koji je u ovom slučaju tek započet, izveste na način koji čitaoce dovodi do zaključka da je isti zapravo završen. Upotrebljavali su termine poput „osuđen“, „izrečena kazna zatvora“, „presuda“.

Specijalna izvestiteljka UN za zaštitu i unapređenje slobode mišljenja i izražavanja Ajrin Kan izjavila je u Beogradu da je “javni diskurs u Srbiji toksičan”, a da glavnu ulogu u širenju govora mržnje imaju tabloidni mediji.

Nakon dve runde pregovora najviših političkih lidera Kosova i Srbije i sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu, te najave susreta Petra Petkovića i Besnika Bisljimija za 4. april, pojedini mediji u Beogradu i Prištini čine sve da svoju publiku uvere kako je “njihova strana” – pobedila, a ona druga – izgubila.

Tokom protekle godine, listovi Informer, Alo, Večernje novosti, Kurir i Srpski telegraf objavili su na naslovnim stranama najmanje 1.174 manipulativna naslova, najčešće u vidu neutemeljenih ili pristrasnih tvrdnji, dezinformacija ili manipulacija činjenicama, pokazuje najnovija analiza Raskrikavanja.

Kritiku i nezadovoljstvo kosovske opozicije na račun premijera Aljbina Kurtija, nakon sporazuma u Ohridu, vešto su iskoristili tabloidi u Beogradu, koji su čitav proces predstavili kao veliku pobedu vlasti u Beogradu i veliki poraz Prištine. U analiziranim tekstovima nema ni jedne rečenice da se radi o dogovoru o sprovođenju predloga Evropske unije.

Dokazi do kojih su došli novinari KRIK-a i međunarodne novinarske mreže OCCRP ukazuju da iza čuvene “afere Mauricijus”, u kojoj su provladini tabloidi i predstavnici vlasti tvrdili da Dragan Đilas ima račune na ovom ostrvu, stoji izraelac Tal Hanan – čovek koji se, iz senke, bavi nameštanjem izbora širom sveta, proizvodi lažne vesti i diskredituje protivnike klijenata.

„Aktivisti PSD gađali tortom i milkšejkom Besnika Bisljimija“, naslov je vesti većine medija koji su izvestili o još jednoj akciji Socijal demokratske partije protiv Zajednice srpskih opština. Za razliku od ovih medija, beogradski tabloid Srbija Danas, odlučio se za nešto drugačji naslov – em dvosmislen – jer samo kratko navode da je „pogođen u glavu“, em netačan – jer Bisljimi zapravo nije pogođen u glavu.

“Za mene su medijske slobode vrlo jednostavne i jednostavan pojam, nije ništa komplikovano. Kao što su ljudska prava jednostavan sistem pojmova, upravo kada pričam o 8. martu, o rodnim pravima i rodnoj jednakosti, to su sve ljudska prava. Medijska sloboda je upravo u zagovaranju tih osnovnih ljudskih prava, ja tako vidim svoj posao”, kazala je u intervju za Radio Goraždevac novinarka Maša Mileusnić.