Browsing: Briselski sporazum

Ambasador Nemačke na Kosovu Rajner Rudolf izjavio je da proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine treba da se nastavi, ocenivši da je taj dijalog važan za stabilnost u regionu.

Više od 20 srpskih službenika Tužilaštva i Suda u Mitrovici povuklo je ranije najavljene ostavke.

Reintegracija srpskih sudija i tužilaca u pravosudni sistem na severu Kosova, mogla bi se desiti oko 1. septembra, izjavio je danas Dušan Radaković, izvršni direktor Nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC). Potvrdio je da je 16 sudija juče uputilo pismo Sudskom savetu u kojem traže povlačenje njihovih ostavki, podnetih u decembru 2022. godine.

„Zvanično sam sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog, Peterom Sorensenom, pokrenuo pitanje alarmantne izjave jedne ministarke Srbije koja je otvoreno zagovarala etničko čišćenje Albanaca na Kosovu“, saopštio je glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Srbijom uz posredovanje Evropske unije, Agron Bajrami, reagujući na izjavu ministarske u Vladi Srbije Snežane Paunović da bi „etnički očistila Kosovo 1998. godine“.

Bivši američki diplomata Danijel Server ocenjuje da je glavna prepreka napretku u dijalogu između Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa – Srbija. Server ističe da Beograd nije pokazao iskrenu volju za sprovođenje postignutih sporazuma.

Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o Srbiji u kojoj se podseća da normalizacija odnosa s Kosovom i primena obaveza iz dijaloga ostaju sastavni deo evropske perspektive Srbije.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Marko Đurić sastao se danas u Briselu sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom.

Aktivisti pokreta Kreni-Promeni boravili su u poseti Kosovu, tokom koje su obišli Prizren, Veliku Hoču, Gračanicu i Orahovac.

Dok se na Kosovu nastavlja politička i bezbednosna neizvesnost, tenzije su poslednjih dana dodatno pojačane hapšenjem više Srba zaposlenih u srpskim obrazovnim i zdravstvenim institucijama, kao i novim optužnicama za navodne ratne zločine, samo nekoliko dana uoči izbora 7. juna. U Gračanici se održavaju skupovi podrške uhapšenim direktorima škola i zdravstvenih ustanova, dok Beograd ove poteze ocenjuje kao nastavak pritiska na srpsku zajednicu. U tom kontekstu, pitanje položaja Srba, funkcionisanja preostalih srpskih institucija i budućnosti dijaloga Beograda i Prištine ponovo dolazi u prvi plan. O tome kakve posledice mogu imati poslednja hapšenja i postoji li prostor za smirivanje tenzija, za Insajder je govorio Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35.

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) izglasao je finalnu verziju Izveštaja o Srbiji, koji je pripremio izvestilac Tonino Picula. Za izveštaj je glasao 51 član AFET-a, 14 je bilo protiv, dok je desetoro bilo uzdržano. Izveštaj usvojen na današnjem Odboru, koji obuhvata i takozvane kompromisne amandmane, a u koji je N1 imao uvid, znatno je oštriji i obimniji od prvobitnog nacrta koji je 17. marta javno predstavljen.

Glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom Agron Bajrami poručio je danas, nakon sastanka sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Peterom Sorensenom u Briselu, da proces dijaloga treba da bude završen što je pre moguće kroz međusobno priznanje Kosova i Srbije, kako bi se otvorio put punoj integraciji Kosova i čitavog regiona u Evropsku uniju.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić razgovarao je danas u Briselu sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom o situaciji na Kosovu i nastavku dijaloga.

Neformalna grupa profesora i nastavnika Prištinskog univerziteta u Severnoj Mitrovici – “ProAktiv” upozorava da se efekt Briselskog sporazuma iz 2013. godine, iako nikada nije ratifikovan u Narodnoj skupštini Srbije, sada vidi i odražava na živote građana na Kosovu i utiču i na srpski obrazovni sistem.

Mesec dana od početka primene Zakona o strancima na Kosovu, u praksi su već uočeni brojni problemi i nejasnoće u procedurama. Posebno je pogođen Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, gde zaposleni i saradnici nailaze na neujednačene zahteve i administrativne prepreke prilikom pribavljanja dozvola. Dodatnu zabunu izazivaju odgovori institucija Srbije, koje tvrde da ne poseduju informacije o pravnom statusu ove visokoškolske ustanove. Istovremeno, Srbi na Kosovu suočavaju se sa kratkim rokovima, nedostatkom jasnih uputstava i opterećenim administrativnim sistemom u pokušaju da regulišu svoj status.

„Današnje rušenje garaža je samo još jedna od mnogo zloupotreba policije i novo samovlašće sa namerom da se život Srba toliko oteža da oni svi, jedan po jedan odavde odu“, poručio je lider GI Sever za sve i odbornik u opštini Severna Mitrovica, Marko Jakšić.

U Osnovnom sudu u Prištini u toku je iznošenje završne reči odbrane u procesu koji se pred ovim sudom vodi protiv trojice Srba – Dušana Maksimovića, Vladimira Tolića i Blagoja Spasojevića u slučaju Banjska. Maksimovića, Tolića i Spasojevića tužilaštvo u Prištini tereti za napad na ustavni poredak Kosova i terorizam. U završnoj reči tužilaštva, iznetoj 15. aprila, tužilac je zatražio od suda doživotnu kaznu zatvora. Novinar Milivoje Mihajlović ocenjuje da Banjska ima „velike, sudbonosne efekte kada je u pitanju položaj Srba na Kosovu, posebno na severu“. Ističe da je Srbima sada 10 puta gore nego pre Briselskog sporazuma.

Predstavnik pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović ocenio je da je Briselski sporazum „prevara koja je protiv evropskih vrednosti i nacionalnih interesa“, ukazujući na posledice tog sporazuma 13 godina nakon njegovog potpisivanja.

Srbija će nastaviti da insistira da se dijalogom iznađu održiva i trajna rešenja za dugoročnu stabilizaciju regiona i bezbednost srpskog naroda na Kosovu, ali bez Zajednice srpskih opština (ZSO) „nema ni suživota, trajnog mira ni stabilnosti na prostoru Kosova i Metohije“, ocenio je u pisanoj izjavi direktor Kancelarije za KiM Petar Petković u pisanoj izjavi.

„Od Briselskog sporazuma ostala je samo ljuštura; on je prevaziđen, naročito od 2021. godine pa nadalje“, kaže za Radio Kim politikolog Ognjen Gogić. Ipak, u svetlu zahteva Prištine da se integrišu srpsko obrazovanje i zdravstvo, Gogić smatra da postoji mogućnost da EU najpre insistira na formiranju ZSO.

Evropska unija očekuje da Kosovo preduzme prve korake ka uspostavljanju samoupravljanja za srpsku zajednicu, u skladu sa obavezama iz dijaloga Beograda i Prištine.