Browsing: Briselski sporazum

Dok se na Kosovu nastavlja politička i bezbednosna neizvesnost, tenzije su poslednjih dana dodatno pojačane hapšenjem više Srba zaposlenih u srpskim obrazovnim i zdravstvenim institucijama, kao i novim optužnicama za navodne ratne zločine, samo nekoliko dana uoči izbora 7. juna. U Gračanici se održavaju skupovi podrške uhapšenim direktorima škola i zdravstvenih ustanova, dok Beograd ove poteze ocenjuje kao nastavak pritiska na srpsku zajednicu. U tom kontekstu, pitanje položaja Srba, funkcionisanja preostalih srpskih institucija i budućnosti dijaloga Beograda i Prištine ponovo dolazi u prvi plan. O tome kakve posledice mogu imati poslednja hapšenja i postoji li prostor za smirivanje tenzija, za Insajder je govorio Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35.

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) izglasao je finalnu verziju Izveštaja o Srbiji, koji je pripremio izvestilac Tonino Picula. Za izveštaj je glasao 51 član AFET-a, 14 je bilo protiv, dok je desetoro bilo uzdržano. Izveštaj usvojen na današnjem Odboru, koji obuhvata i takozvane kompromisne amandmane, a u koji je N1 imao uvid, znatno je oštriji i obimniji od prvobitnog nacrta koji je 17. marta javno predstavljen.

Glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom Agron Bajrami poručio je danas, nakon sastanka sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Peterom Sorensenom u Briselu, da proces dijaloga treba da bude završen što je pre moguće kroz međusobno priznanje Kosova i Srbije, kako bi se otvorio put punoj integraciji Kosova i čitavog regiona u Evropsku uniju.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić razgovarao je danas u Briselu sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom o situaciji na Kosovu i nastavku dijaloga.

Neformalna grupa profesora i nastavnika Prištinskog univerziteta u Severnoj Mitrovici – “ProAktiv” upozorava da se efekt Briselskog sporazuma iz 2013. godine, iako nikada nije ratifikovan u Narodnoj skupštini Srbije, sada vidi i odražava na živote građana na Kosovu i utiču i na srpski obrazovni sistem.

Mesec dana od početka primene Zakona o strancima na Kosovu, u praksi su već uočeni brojni problemi i nejasnoće u procedurama. Posebno je pogođen Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, gde zaposleni i saradnici nailaze na neujednačene zahteve i administrativne prepreke prilikom pribavljanja dozvola. Dodatnu zabunu izazivaju odgovori institucija Srbije, koje tvrde da ne poseduju informacije o pravnom statusu ove visokoškolske ustanove. Istovremeno, Srbi na Kosovu suočavaju se sa kratkim rokovima, nedostatkom jasnih uputstava i opterećenim administrativnim sistemom u pokušaju da regulišu svoj status.

„Današnje rušenje garaža je samo još jedna od mnogo zloupotreba policije i novo samovlašće sa namerom da se život Srba toliko oteža da oni svi, jedan po jedan odavde odu“, poručio je lider GI Sever za sve i odbornik u opštini Severna Mitrovica, Marko Jakšić.

U Osnovnom sudu u Prištini u toku je iznošenje završne reči odbrane u procesu koji se pred ovim sudom vodi protiv trojice Srba – Dušana Maksimovića, Vladimira Tolića i Blagoja Spasojevića u slučaju Banjska. Maksimovića, Tolića i Spasojevića tužilaštvo u Prištini tereti za napad na ustavni poredak Kosova i terorizam. U završnoj reči tužilaštva, iznetoj 15. aprila, tužilac je zatražio od suda doživotnu kaznu zatvora. Novinar Milivoje Mihajlović ocenjuje da Banjska ima „velike, sudbonosne efekte kada je u pitanju položaj Srba na Kosovu, posebno na severu“. Ističe da je Srbima sada 10 puta gore nego pre Briselskog sporazuma.

Predstavnik pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović ocenio je da je Briselski sporazum „prevara koja je protiv evropskih vrednosti i nacionalnih interesa“, ukazujući na posledice tog sporazuma 13 godina nakon njegovog potpisivanja.

Srbija će nastaviti da insistira da se dijalogom iznađu održiva i trajna rešenja za dugoročnu stabilizaciju regiona i bezbednost srpskog naroda na Kosovu, ali bez Zajednice srpskih opština (ZSO) „nema ni suživota, trajnog mira ni stabilnosti na prostoru Kosova i Metohije“, ocenio je u pisanoj izjavi direktor Kancelarije za KiM Petar Petković u pisanoj izjavi.

„Od Briselskog sporazuma ostala je samo ljuštura; on je prevaziđen, naročito od 2021. godine pa nadalje“, kaže za Radio Kim politikolog Ognjen Gogić. Ipak, u svetlu zahteva Prištine da se integrišu srpsko obrazovanje i zdravstvo, Gogić smatra da postoji mogućnost da EU najpre insistira na formiranju ZSO.

Evropska unija očekuje da Kosovo preduzme prve korake ka uspostavljanju samoupravljanja za srpsku zajednicu, u skladu sa obavezama iz dijaloga Beograda i Prištine.

Ministarstvo prosvete Republike Srbije je, postupajući po zahtevu ProAktiva za pristup informacijama od javnog značaja, odgovorilo da ne raspolaže nijednim dokumentom koji se odnosi na pravni status Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u periodu od 2013. godine do danas. Imajući u vidu da je zahtev obuhvatao pravni status, analize Briselskog sporazuma, komunikaciju sa drugim organima i interna uputstva, ovakva tvrdnja je malo verovatna, smatraju u ProAktivu i najavljuju žalbu.

Nakon odvojenih sastanaka u Beogradu sa Aleksandrom Vučićem i Petrom Petkovićem, saopštenjem se oglasio i specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen, sumirajući teme razgovora i ukazujući na dalji pravac angažmana.

Kosovski premijer Aljbin Kurti poručio je danas da je dijalog između Beograda i Prištine u Briselu rezultirao konkretnim sporazumima, ali da je do zastoja došlo tokom 2023. godine, kada je, uprkos njihovom prihvatanju, izostalo potpisivanje, što je ocenio kao „dvoličan“ pristup koji je doprineo problemima u procesu. Sa druge strane, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković poručio je da je Kurti svojim izjavama „potvrdio da ga dijalog ne zanima“, te da pokušava da odgovornost prebaci na Beograd.

Delegacija Srpske liste sastala se danas sa direktorom za Zapadnu Evropu Evropske službe za spoljne poslove, Emanuelom Žiofreom, a fokus razgovora bio je nedavni početak primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima.

„Opet slušamo obećanja kako će posle ovoga biti bolje, dok narod oseća posledice na svojoj koži. Ovo je nastavak dosadašnje politike kojom se izdaja predstavlja kao rodoljublje, a prodaja kao očuvanje“, navode u svom saopštenju niški studenti nakon početka primene Zakona o strancima, koji je doneo nova pravila za boravak stranih državljana na Kosovu.

Narodni poslanik i predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš ocenio je danas da su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću važniji lokalni izbori u Kuli, nego Kosovo, i da Kosovo više nije problem na kojem je Srbija „zaglavljena“ na putu ka Evropskoj uniji.

Direktor za Zapadni Balkan, Tursku, Savet evrope i OEBS u Ministrastvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rajfenštul (Michael Reiffenstuel) je u objavi na Iksu (X) nakon početka sprovođenja Zakona o strancima na Kosovu uz dodatne mere poručio da je vreme za „potpunu implementaciju Briselskih/Ohridskih sporazuma“.

„Ovo je vreme kada nema više kalkulacije. A ko je kriv? Vučić! Vučić je taj koji je zabio nož u leđa srpskom narodu na Kosovu i Metohiji koji je izdržao ’99, 2004, 2008. On je prihvatio francusko-nemački plan gde se priznaju nezavisnost, suverenitet i nepovredivost granica Kosova, pravo međunarodnog predstavljanja i pravo da Kosovo uređuje odnose sa SPC, što je posebna sramota“, kazao je za KoSSev profesor Međunarodnog javnog prava Dejan Mirović.