Browsing: Briselski sporazum

Ministarstvo prosvete Republike Srbije je, postupajući po zahtevu ProAktiva za pristup informacijama od javnog značaja, odgovorilo da ne raspolaže nijednim dokumentom koji se odnosi na pravni status Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u periodu od 2013. godine do danas. Imajući u vidu da je zahtev obuhvatao pravni status, analize Briselskog sporazuma, komunikaciju sa drugim organima i interna uputstva, ovakva tvrdnja je malo verovatna, smatraju u ProAktivu i najavljuju žalbu.

Nakon odvojenih sastanaka u Beogradu sa Aleksandrom Vučićem i Petrom Petkovićem, saopštenjem se oglasio i specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen, sumirajući teme razgovora i ukazujući na dalji pravac angažmana.

Kosovski premijer Aljbin Kurti poručio je danas da je dijalog između Beograda i Prištine u Briselu rezultirao konkretnim sporazumima, ali da je do zastoja došlo tokom 2023. godine, kada je, uprkos njihovom prihvatanju, izostalo potpisivanje, što je ocenio kao „dvoličan“ pristup koji je doprineo problemima u procesu. Sa druge strane, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković poručio je da je Kurti svojim izjavama „potvrdio da ga dijalog ne zanima“, te da pokušava da odgovornost prebaci na Beograd.

Delegacija Srpske liste sastala se danas sa direktorom za Zapadnu Evropu Evropske službe za spoljne poslove, Emanuelom Žiofreom, a fokus razgovora bio je nedavni početak primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima.

„Opet slušamo obećanja kako će posle ovoga biti bolje, dok narod oseća posledice na svojoj koži. Ovo je nastavak dosadašnje politike kojom se izdaja predstavlja kao rodoljublje, a prodaja kao očuvanje“, navode u svom saopštenju niški studenti nakon početka primene Zakona o strancima, koji je doneo nova pravila za boravak stranih državljana na Kosovu.

Narodni poslanik i predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš ocenio je danas da su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću važniji lokalni izbori u Kuli, nego Kosovo, i da Kosovo više nije problem na kojem je Srbija „zaglavljena“ na putu ka Evropskoj uniji.

Direktor za Zapadni Balkan, Tursku, Savet evrope i OEBS u Ministrastvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rajfenštul (Michael Reiffenstuel) je u objavi na Iksu (X) nakon početka sprovođenja Zakona o strancima na Kosovu uz dodatne mere poručio da je vreme za „potpunu implementaciju Briselskih/Ohridskih sporazuma“.

„Ovo je vreme kada nema više kalkulacije. A ko je kriv? Vučić! Vučić je taj koji je zabio nož u leđa srpskom narodu na Kosovu i Metohiji koji je izdržao ’99, 2004, 2008. On je prihvatio francusko-nemački plan gde se priznaju nezavisnost, suverenitet i nepovredivost granica Kosova, pravo međunarodnog predstavljanja i pravo da Kosovo uređuje odnose sa SPC, što je posebna sramota“, kazao je za KoSSev profesor Međunarodnog javnog prava Dejan Mirović.

Još dve nedelje preostalo je do početka primene zakona o strancima i vozilima, a sami građani, posebno oni koje će direktno pogoditi, ostaju neupućeni. Ni poslanik u Skupštini Kosova Lazar Radulović ne zna detalje, već kaže: „Čekamo, čuće se“. Smatra da je sve dogovoreno Briselskim sporazumom i da su „Srbi pušteni niz vodu“. Žarko Ristić, poslanik u Skupštini Srbije, s druge strane, ne veruje da će se u srpskom parlamentu uopšte pokretati rasprava koju su tražili studenti iz Mitrovice.

Najavljena primena Zakona o strancima, zakazana za 15. mart, postala je novi kamen spoticanja za opstanak srpske zajednice na Kosovu. Milija Biševac, predsednik Srpskog narodnog pokreta, u intervjuu za Radio Goraždevac oštro je kritikovao delovanje Srpske liste, nazivajući je „lutkarskim pozorištem“ zvaničnog Beograda, i upozorava na novi talas iseljavanja koji je direktna posledica politike u kojoj se autentični glas naroda sa terena uopšte ne čuje.

Petar Petković je od Petera Sorensena zatražio danas da se hitno pokrenu razgovori o Statutu ZSO jer je Prvim Briselskim sporazumom definisano funkcionisanje srpskih institucija obrazovanja i zdravstva na Kosovu.

Nadležnosti izvršne vlasti kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom, model je integracije zdravstva i obrazovanja koji političarka sa Kosova Rada Trajković vidi kao jedinu opciju za održiv opstanak srpske zajednice. Vlada Kosova još nije precizirala modele integracije.

Juče je bilo 18 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, te 2008. godine. Kroz sve te, burne, godine potpisano je i nekoliko ključnih sporazuma, Briselski, Ohridski, ali i Vašingtonski. Dok zvanični Beograd i dalje govori o „takozvanim institucijama“ predstavnici Srpske liste se zaklinju na Ustav Kosova – u institucijama sa amblemom „Republike Kosovo“, a na KiM više nema ni dinara, kao ni brojnih srpskih institucija. Na severu Kosova više nema ni simboličkih pokazatelja srpske državnosti – grafita i murala, nekadašnjih grbova severnih opština, a očito, nema ni ko da promeni odrpane zastave Srbije na mitrovačkoj čaršiji. Ti simboli za Vladu Aljbina Kurtija nisu prihvatljivi, ali je zato „punoletstvo“ proglašenja nezavisnosti proslavljeno uz simbole „OVK“ i zastave Velike Albanije. Kakav je danas odnos vlasti i društva u Srbiji prema Kosovu?

Zakoni o strancima i vozilima treba da na Kosovu stupe na snagu 15. marta, kada je najavljen i početak integracije institucija zdravstva i prosvete koji funkcionišu u okviru sistema Srbije. Međutim, utisak Srba sa Kosova jeste da se Beograd ne bavi ovim pitanjem koje, navode, može imati katastrofalne posledice na terenu. Umesto toga, kaže Aleksandar Kostadinović, docent na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, vlast u Srbiji donosi štetne zakone i sa njima razgovara sa predstavnicima EU.

Na zajedničkoj sednici, kojoj su prisustvovali pojedini odbornici deset skupština opština sa srpskom većinom, gradonačelnici tih opština, predstavnici obrazovnog i zdravstvenog sistema, kao i poslanici Srpske liste u Skupštini Kosova, usvojena je Deklaracija o zaštiti prava i opstanka srpskog naroda na Kosovu.

„Najnovije hapšenje i krivično gonjenje kosovskog Albanca od strane srpskih vlasti predstavlja još jedno kršenje obaveza Srbije iz Sporazuma o pravosuđu u okviru dijaloga iz 2015. godine“.

Ambasador Švedske u Prištini Jonas Vesterlund ocenio je da bi institucije Kosova nakon izbora završenih u decembru  trebalo što pre formirati, kako bi se obavio veliki broj poslova koji nisu realizovani zbog njihovog izostanka, uključujući i sporazume u pregovorima sa zvaničnim Beogradom.

„Oliver Ivanović je prva žrtva briselskog sporazuma, bio je neko ko se protivio tome i svemu onome što je usledilo. I, sovremeno, je bio sigurno jedna od najzaslužnijih ličnosti, zato što su Srbi, severno od Ibra, obstajali ovde“, rekao je programski direktor pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović.

Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti je na sastanku sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Peterom Sorensenom izneo nekoliko uslova za nastavak razgovora i procesa normalizacije odnosa sa Srbijom.

„Proces dijaloga treba da bude zasnovan na međusobnom priznanju i da uspeh dijaloga zavisi i od jednakog tretmana strana“, rekla je predsednica Kosova Vjosa Osmani na sastanku sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom.