Browsing: Briselski sporazum

Još dve nedelje preostalo je do početka primene zakona o strancima i vozilima, a sami građani, posebno oni koje će direktno pogoditi, ostaju neupućeni. Ni poslanik u Skupštini Kosova Lazar Radulović ne zna detalje, već kaže: „Čekamo, čuće se“. Smatra da je sve dogovoreno Briselskim sporazumom i da su „Srbi pušteni niz vodu“. Žarko Ristić, poslanik u Skupštini Srbije, s druge strane, ne veruje da će se u srpskom parlamentu uopšte pokretati rasprava koju su tražili studenti iz Mitrovice.

Najavljena primena Zakona o strancima, zakazana za 15. mart, postala je novi kamen spoticanja za opstanak srpske zajednice na Kosovu. Milija Biševac, predsednik Srpskog narodnog pokreta, u intervjuu za Radio Goraždevac oštro je kritikovao delovanje Srpske liste, nazivajući je „lutkarskim pozorištem“ zvaničnog Beograda, i upozorava na novi talas iseljavanja koji je direktna posledica politike u kojoj se autentični glas naroda sa terena uopšte ne čuje.

Petar Petković je od Petera Sorensena zatražio danas da se hitno pokrenu razgovori o Statutu ZSO jer je Prvim Briselskim sporazumom definisano funkcionisanje srpskih institucija obrazovanja i zdravstva na Kosovu.

Nadležnosti izvršne vlasti kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom, model je integracije zdravstva i obrazovanja koji političarka sa Kosova Rada Trajković vidi kao jedinu opciju za održiv opstanak srpske zajednice. Vlada Kosova još nije precizirala modele integracije.

Juče je bilo 18 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, te 2008. godine. Kroz sve te, burne, godine potpisano je i nekoliko ključnih sporazuma, Briselski, Ohridski, ali i Vašingtonski. Dok zvanični Beograd i dalje govori o „takozvanim institucijama“ predstavnici Srpske liste se zaklinju na Ustav Kosova – u institucijama sa amblemom „Republike Kosovo“, a na KiM više nema ni dinara, kao ni brojnih srpskih institucija. Na severu Kosova više nema ni simboličkih pokazatelja srpske državnosti – grafita i murala, nekadašnjih grbova severnih opština, a očito, nema ni ko da promeni odrpane zastave Srbije na mitrovačkoj čaršiji. Ti simboli za Vladu Aljbina Kurtija nisu prihvatljivi, ali je zato „punoletstvo“ proglašenja nezavisnosti proslavljeno uz simbole „OVK“ i zastave Velike Albanije. Kakav je danas odnos vlasti i društva u Srbiji prema Kosovu?

Zakoni o strancima i vozilima treba da na Kosovu stupe na snagu 15. marta, kada je najavljen i početak integracije institucija zdravstva i prosvete koji funkcionišu u okviru sistema Srbije. Međutim, utisak Srba sa Kosova jeste da se Beograd ne bavi ovim pitanjem koje, navode, može imati katastrofalne posledice na terenu. Umesto toga, kaže Aleksandar Kostadinović, docent na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, vlast u Srbiji donosi štetne zakone i sa njima razgovara sa predstavnicima EU.

Na zajedničkoj sednici, kojoj su prisustvovali pojedini odbornici deset skupština opština sa srpskom većinom, gradonačelnici tih opština, predstavnici obrazovnog i zdravstvenog sistema, kao i poslanici Srpske liste u Skupštini Kosova, usvojena je Deklaracija o zaštiti prava i opstanka srpskog naroda na Kosovu.

„Najnovije hapšenje i krivično gonjenje kosovskog Albanca od strane srpskih vlasti predstavlja još jedno kršenje obaveza Srbije iz Sporazuma o pravosuđu u okviru dijaloga iz 2015. godine“.

Ambasador Švedske u Prištini Jonas Vesterlund ocenio je da bi institucije Kosova nakon izbora završenih u decembru  trebalo što pre formirati, kako bi se obavio veliki broj poslova koji nisu realizovani zbog njihovog izostanka, uključujući i sporazume u pregovorima sa zvaničnim Beogradom.

„Oliver Ivanović je prva žrtva briselskog sporazuma, bio je neko ko se protivio tome i svemu onome što je usledilo. I, sovremeno, je bio sigurno jedna od najzaslužnijih ličnosti, zato što su Srbi, severno od Ibra, obstajali ovde“, rekao je programski direktor pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović.

Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti je na sastanku sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Peterom Sorensenom izneo nekoliko uslova za nastavak razgovora i procesa normalizacije odnosa sa Srbijom.

„Proces dijaloga treba da bude zasnovan na međusobnom priznanju i da uspeh dijaloga zavisi i od jednakog tretmana strana“, rekla je predsednica Kosova Vjosa Osmani na sastanku sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom.

Treba očekivati da će tokom ove godine doći do obnavljanja međunarodnog interesovanja, pa i pritiska, da se dijalog Beograda i Prištine pokrene sa mrtve tačke.

Pokrenut pre više od decenije uz posredovanje Evropske unije, dijalog Beograda i Prištine i dalje je u zastoju. Iako pregovori formalno traju, ključna pitanja ostaju nerešena, a svaka strana insistira na svojim političkim i teritorijalnim zahtevima. Stagnacija direktno utiče na svakodnevni život građana, stabilnost regiona i evropske integracije.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen boravio je danas na Kosovu gde je imao odvojene sastanke sa glavnik kosovskim pregovaračem Besnikom Bisljimijem i predstavnicima Srpske liste.

Doskorašnji predsednik Srpskog pokreta obnove i pisac Vuk Drašković izjavio je da predsednik države Aleksandar Vučić nije onaj čovek kojeg je nekad podržavao, navodeći da nema dana a da šef države nekoliko puta ne pogazi Ustav.

Srpska demokratija oštro je reagovala na današnju presudu trojici Srba u Prištini, ocenivši da je doneta u suprotnosti sa Briselskim sporazumom i da je reč o etnički motivisanom suđenju.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da nikada nije rekao, niti bi rekao, da su Srbija, predsednik Aleksandar Vučić ili on lično bili prevareni da potpišu Briselski sporazum jer bi, kako je rekao, to značilo da nisu znali šta potpisuju. Dodao je da je u svojoj izjavi mislio na sprovođenje sporazuma.

Narodni poslanik u Skupštini Srbije Žarko Ristić obratio se javnosti saopštenjem u kojem se osvrnuo na političku odgovornost Ivice Dačića, posledice Briselskog sporazuma i trenutnu situaciju Srba na Kosovu.

Evropska komisija je nadležna za monitoring primene Briselskog sporazuma i uopšte vladavine prava na Kosovu i zbog toga ima obavezu da zaštiti Telekom Srbija od diskriminatornih poteza Kurtijeve administracije, izjavio je generalni direktor Vladimir Lučić.