Browsing: Zapadni Balkan

Skupština Kosova usvojila je međunarodne sporazume sa Evropskom unijom, poznate kao Plan rasta, koji predviđaju koristi veće od 880 miliona evra za Kosovo.

Sastanak ministara odbrane članica NATO biće održan sutra u Briselu, a glavne teme razgovora biće ulaganja u odbranu i nastavak podrške Ukrajini, kao i razmena mišljenja o međunarodnim misijama, uključujući i KFOR.

Srbija je po Indeksu percepcije korupcije (Corruption Perception Index – CPI) za 2025. godinu zauzela 116. poziciju, među ukupno 182 zemlje i teritorije u svetu, što je njen najgori plasman u poslednje dve decenije, saopštila je jutros organizacija Transparentnost Srbija. Kosovo nazadovalo za jedno mesto i sada je 76. na listi.

Kosovo je zbog neispunjavanja zakonskih uslova i institucionalne blokade nakon izbora izostavljeno iz paketa Evropske komisije od 171 milion evra za infrastrukturu i razvoj privatnog sektora na Zapadnom Balkanu.

Četbotovi zasnovani na veštačkoj inteligenciji ne pružaju uvek iste informacije svim korisnicima, čak ni kada im se postave identična pitanja, pokazuje istraživanje o ulozi veštačke inteligencije u širenju političkih i geopolitičkih narativa na Zapadnom Balkanu. O njemu je u podkastu Kim radija govorila Hurije (Hyrije) Mehmeti, glavna istraživačica Hibrid.info zadužena za studiju „Istina iz ugla četbota – Studija o širenju narativa putem AI četbotova“.

Predsednik Alijanse za biznis Kosova (AKB) Agim Šahini upozorio je da protesti prevoznika na Zapadnom Balkanu i nova ograničenja Evropske unije u vezi sa boravkom vozača uzrokuju velike ekonomske gubitke, povećavaju troškove transporta i rizik od nestašice proizvoda.

Birokratske procedure i neadekvatne reakcije Evropske unije (EU) o boravku profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni proizvode direktnu štetu od oko sto miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe, kazao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.

Veštačka inteligencija se sve češće umesto pretraživača, medija ili enciklopredija koristi kao prvi izvor informacija. Međutim, istraživanje redakcije Hibrid.info pokazuje da četbotovi zasnovani na velikim jezičkim modelima (LLM) ne nude neutralan pogled na stvarnost. Naprotiv, njihovi odgovori često odražavaju političke, ideološke, pa čak i državne okvire sredina u kojima su razvijeni, što posebno dolazi do izražaja u osetljivim geopolitičkim kontekstima, poput onih na Kosovu i Zapadnom Balkanu.

Predstavnici udruženja prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine juče su najavili protest na graničnim prelazima sa okolnim zemljama Šengenskog sporazuma 26. januara, zbog ograničavanja trajanja boravka profesionalnih vozača u zemljama tog prostora na najviše 90 dana u periodu od šest meseci.

Treba očekivati da će tokom ove godine doći do obnavljanja međunarodnog interesovanja, pa i pritiska, da se dijalog Beograda i Prištine pokrene sa mrtve tačke.

Stvaranjem inkluzivnog prostora za dijalog između granica i sektora zasnovan na poverenju, stručnosti i dugoročnoj saradnji, Evropski fond za Balkan (EFB) može da doprinese dijalogu na Zapadnom Balkanu, kao i unapređenju saradnje EU i zemalja regiona, rekao je novi direktor EFB Veton Zekoli.

Nemački ambasador na Kosovu Rajner Rudolf poručio je da je Kosovu neophodna hitna politička stabilnost i formiranje vlade sa punim mandatom, kako bi mogla da donosi i sprovodi ključne odluke na domaćem i međunarodnom planu.

Pasoš Srbije nalazi se na 35. mestu u svetu na tradicionalnoj listi „Henli pasporta“, gde se navodi da se, prema podacima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), sa njim bez vize može ući u 137 država. Kosovo je na 62. mestu.

Oba doma Kongresa SAD usvojila su obiman Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA), u kojem se, između ostalog, navodi i da Srbija i Kosovo treba da teže postizanju momentalnog napretka u vezi sa primenom briselsko-ohridskog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa. Akt još treba da potpiše predsednik SAD Donald Tramp da bi stupio na snagu.

Izostanak normalizacije odnosa Prištine i Beograda i dalje usporava oba partnera na njihovom evropskom putu, jedan je od zaključaka sa jučerašnjeg samita lidera EU i Zapadnog Balkana održanog u Briselu.

Zavisnost od uglja, niske plate, izvoz slabo sofisticiranih proizvoda i odliv mozgova… to su glavni strukturni problemi ekonomija u regionu na koje se ukazuje u novoj publikaciji Aspen instituta.

Srbija ostaje ključni, ali i kontradiktorni akter bezbednosti na Zapadnom Balkanu, zaključeno je na ekspertskoj diskusiji održanoj u Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici, 23. oktobra 2025. Upozoreno je da Beograd istovremeno gradi sliku regionalnog stabilizatora, dok kroz medijske, političke i ekonomske mehanizme zadržava uticaj koji često destabilizuje odnose sa susedima.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da se u Briselu poslednjih dana vodi prosrpska kampanja u sedištu EU i predstavljaju rezultati koji su do sada postignuti u sprovođenju reformi sa ciljem da Srbija, kao centralna zemlja u regionu, ne bi zaostala u evropskim integracijama za zemljama u okruženju.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Amer Kapetanović upozorio je u Tirani da Zapadni Balkan sve više napušta visokokvalifikovana radna snaga i ukazao na značaj ulaganja u ljudski kapital.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja se danas sastala sa kosovskom predsednicom i premijerom u tehničkom mandatu, Vjosom Osmani i Aljbinom Kurtijem, poručila je da Evropska unija ostaje posvećena budućnosti u kojoj su svih šest partnera sa Zapadnog Balkana deo Unije.