Na radionici pod nazivom „Izgradnja ‘srpskog sveta’: Uticaj Srbije na bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu“, u organizaciji NVO Aktiv, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCSP) i Asocijacije za međunarodne poslove (AMO) iz Češke, uz podršku Međunarodnog Višegradskog fonda, eksperti i predstavnici civilnog društva, iz srpske i albanske zajednice, saglasili su se da je region suočen sa novom vrstom političke nestabilnosti, pojačanim nacionalizmom, dezinformacijama i slabljenjem poverenja u institucije.
Učesnici su ocenili da je neophodan otvoren dijalog o ulozi Srbije u regionu, njenim odnosima sa Kosovom i odgovornosti domaćih i međunarodnih aktera za jačanje demokratije i poverenja. „Regionalna stabilnost se ne može graditi na propagandi i strahu, već na odgovornosti i saradnji“, poručeno je tokom skupa.
Instrumenti uticaja Srbije
U mapiranju političkih, ekonomskih i kulturnih instrumenata uticaja Srbije, naročito u kontekstu Kosova, učesnici su analizirali pojam „srpskog sveta“, koji je sa jedne strane opisan kao politički slogan Srpske napredne stranke namenjen za unutrašnju upotrebu, dok su drugi upozorili da taj koncept nosi destabilizujući potencijal.
Više govornika ocenilo je da je aktuelna vlast u Srbiji više populistička nego nacionalistička, usmerena ka održavanju kontrole i uticaja u regionu.
Učesnici su istakli da nacionalizam i dalje ostaje glavni pokretač nestabilnosti na Balkanu, podgrejan oštrom retorikom i medijskim manipulacijama.
Odnosi Beograda i Prištine i položaj Srba na Kosovu
Proces dijaloga između Beograda i Prištine ocenjen je kao pitanje političke volje, ali i odgovornosti obe strane. Učesnici su ocenili da je proces normalizacije u dubokoj krizi, da je „dijalog postao instrument prebacivanja krivice“, a da su Srbi na Kosovu pretvoreni u „taoce političkih obračuna“.
Politički položaj Srpske liste ocenjen je kao paradoksalan, s obzirom da je ukazano da je ona istovremeno instrument kontrole Beograda i jedini politički kanal Srba u institucijama Kosova. Učesnici su ocenili da kriminalizacija Srpske liste od strane Prištine dodatno cementira njen status „jedine legitimne srpske opcije“.
Ukazano je na problem centralizovane i personalizovane spoljne politike Srbije, ali i na tendenciju obe strane da Srbe na Kosovu koriste kao političko sredstvo, a ne kao ravnopravne građane. Povlačenje Srba iz kosovskih institucija 2022. godine označeno je kao politički motivisana odluka sa dugotrajnim posledicama po zajednicu na severu. Istaknuto je i da Beograd često koristi finansijske podsticaje, dezinformacije i političke pritiske kako bi zadržao kontrolu nad kosovskim Srbima, dok se istovremeno primećuje nedostatak poverenja u institucije u Prištini.
Zajednica srpskih opština (ZSO) označena je kao ključna tačka za obnovu poverenja i smanjenje tenzija, iako su mišljenja o njenoj realizaciji podeljena. Jedni su istakli da bi formiranje ZSO značajno doprinelo stabilnosti, dok su drugi upozorili da bi bez suštine postala samo „prazna forma“.
Učesnici su istakli da zbog takvih turblentnih odnosa postoji sve veća potreba za međunarodnim posredovanjem, naročito u obnavljanju društveno-političkog dijaloga i revitalizaciji razgovora u okviru Briselskog procesa, čime bi se stvorila osnova za suštinski i dugoročni napredak u procesu normalizacije, što bi imalo i pozitivan efekat na širu regionalnu stabilnost.
Bezbednosni rizici i regionalni kontekst
Učesnici ekspertske diskusije ukazali su na mogućnost novih incidenata i „zamrznutih konflikata“, dok je ocenjeno i da Srbija nema ni političku volju ni kapacitet za oružani sukob, ali da ne odustaje od indirektnih načina destabilizacije.
Kao primer naveden je slučaj Banjska iz 2023. godine, koji je, kako je rečeno, „pokazao koliko je tanka linija između političke poruke i oružanog incidenta“.
U kontekstu regiona razmatrani su odnosi Srbije sa Republikom Srpskom i Crnom Gorom. Učesnici su ocenili da Beograd koristi političku paralizu u BiH da ojača poziciju entiteta, ali da nema nameru da podrži secesiju Republike Srpske zbog rizika i međunarodnih posledica.
Dezinformacije, mediji i odgovornost
Posebna pažnja posvećena je rastućem problemu dezinformacija i političke kontrole medija.
Rusija je identifikovana kao ključni izvor propagandnih sadržaja u kosovskom i srpskom medijskom prostoru, uz napomenu da i drugi akteri koriste medije za širenje uticaja.
„Informacioni rat postao je zamena za dijalog, a to je opasnije od svake granice“, upozoreno je.
Zaključak: Dijalog i odgovornost
Učesnici su zaključili da je obnova poverenja između društava, nezavisni mediji i odgovorno političko vođstvo jedini put ka dugoročnoj stabilnosti regiona.
„Srbija mora da odluči da li želi da bude faktor mira ili izvor stalne nestabilnosti“, navedeno je u završnim ocenama.
Zaključeno je da se bez stvarne demokratizacije, transparentnosti i uključivanja građana, Balkan i dalje može vrteti u krugu starih kriza, samo sa novim imenima.
Diskusija je održana u okviru šireg projekta koji okuplja organizacije iz Srbije, Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Poljske i Slovačke.
