Veton Suroi, koji posle 17 godina ponovo boravi u Beogradu, rekao je u Kažiprstu B92 da je političkom životu na Kosovu neophodno pročišćenje.
„U političkom životu na Kosovu ima banalnosti. Ne možemo da merimo njene uglove, ali će nje biti sve dok ne bude jedne vrste purifikacije, tako da se taj život dekriminalizuje, da postane demokratski“, kaže Suroi.
On navodi da je za to potreban proces i odluka da se „odustane od zauzimanja države“.
„Kao i u svakoj vlasti koja je tranziciona, mora doći do jedne kritične mase unutar populacije, koja će smeniti strukture. I to ne samo strukturu kao takvu, već način rukovođenja zemljom. Taj kritički nivo se mora dostići u jednom procesu“, rekao je Suroi.
Kako je rekao, iako više na čelu kosovskih vlasti nije Hašim Tači, on i drugi ljudi su i dalje u njenim strukturama.
„Možda je ovo tranzicija, ali deo tih kriminalizovanih struktura je i dalje tu“, kaže Suroi.
Suroi kaže da se u strukturama nalaze ljudi koji se plaše Specijalnog suda.
„To su ljudi iz izveštaja Dika Martija, izveštaj koji je osnova tog suda. U izveštaju Klinta Vilijamsona trgovina organima zauzima manji deo, a veći deo jeste organizovano šikaniranje i nasilje nad manjinama i neistomišljenicima nakon rata. Za njih je odgovorna grupa ljudi koja se naziva Dreničkom grupom“, rekao je Suroi.
Govoreći o Srbima na Kosovu i njihovim predstavnicima, Suroi je rekao da bi oni trebalo da razmišljaju svojom glavom, a ne da razmišljaju „beogradskom glavom“.
„Normalno je da se usklađuju, ali se oni ponašaju tako da uvek kada je neki problem prvo pitaju šta za to kaže Beograd. Imate razgovore o privatizaciji, o Brezovici. Kada imate tako velike projekte, kosovski Srbi ne bi trebalo da pitaju Beograd“, rekao je Suroi.
On smatra da bi čitav proces koji se odvija u Beogradu, Prištini i Briselu prethodnih godina trebalo već da bude završen – da je bilo „sreće i pameti“.
„I Beograd i Priština su imali potrebu da to ne bude dugotrajan proces, već jedan čin u kome će obe strane pokazati kako će poštovati jedni druge“, rekao je Suroi.
Suroi kaže da je problem kada nešto nije čin, nego proces, to što svakoga dana mogu da se postavljaju nova pitanja.
„Sada se možemo baviti time zašto nema ZSO i ko je za šta odgovoran. To je mikromenadžment. Veći problem je to što su Beograd, Priština i međunarodna zajednica morali biti ambiciozniji. Morali su stići do čina koji bi ustanovio odnose na višem nivou, a koji ne bi bio neposredno primenjen. On bi napravio komunikaciju takvu da se u njoj ne bavimo dnevnopolitičkim temama“, rekao je Suroi.
Na pitanje da li je izvesno priznanje Kosova u Srbiji, on je odgovorio potvrdno.
„To je problem za obe strane. To nije bio problem na početku pregovora, niti je bilo logično tražiti ga odmah od Beograda. Međutim, bilo je važno da se uspostavi jedan papir u kome bi došli do mesta ispod priznavanja, ali daleko iznad ovoga gde smo sada“, kaže Suroi.
