„Rusija je bila primorana na rat“, u Ukrajini su vršena „etnička čišćenja“, a sam rat u Ukrajini je započeo Zapad, navodi ARD neke od teza koje svakodnevno bez ikakve reakcije prenose neki od najčitanijih štampanih medija i najgledanije televizije u Srbiji.
Nemačka televizija na portalu centralne savezne informativne emisije „Tagesšau“, dodaje da „iza toga dobrim delom stoji i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je medijsku scenu u državi velikim delom stavio pod dvojnu kontrolu“.
Pozivajući se na beogradsku nevladinu organizaciju CRTA, ARD prenosi da je analiza oglašavanja u nadregionalnim televizijama i novinama u Srbiji pokazalo da oko 63 odsto svih prihoda u toj oblastii potiče od preduzeća iz EU, SAD ili Švajcarske.
Više od deset nemačkih preduzeća koja posluju u Srbiji je prošle godine na oglašavanje potrošilo više od milion evra.
Ubedljivo najviše, prema istraživanju, za reklamiranje u različitim medijima je potrošio LIDL, oko 54 miliona evra, piše ARD. Sledi Bajerdsdorf sa 10,3 miliona, a zatim Glovo, koji je deo kompanije Deliveri Hiro, sa pet miliona, i firma Berlin Hemi AG sa 3,7 miliona. Više od milion evra dali su i dm, Tajs, Bajer i METRO.
Javna preduzeća iz Srbije, kako se navodi, u finansiranju kroz oglašavanje imaju udeo od oko 36 odsto, a firme iz Rusije jedva 0,1 odsto. Preduzeća iz Nemačke u ukupnom kolaču imaju udeo od gotovo 10 odsto.
U širenju ruskih narativa i deziformacija o EU, piše ARD, prednjače televizije Pink i Hepi, ali ne zaostaju ni Prva, B92 ili dnevni listovi Informer i Večernje novosti.
Dugogodišnji šef regionalnog biroa agencije dpa za jugoistočnu Evropu, Tomas Braj, kaže za ARD da su u Srbiji „svi mediji sa velikim dometom, bilo da je reč o televizijama, onlajn ili štampanim medijima, na istoj liniji“. „Postoje samo neke gradacije“, smatra Braj.
Tomas Haker, poslanik liberalne FDP koja je članica nemačke vladajuće koalicije, misli da nemačka preduzeća treba bolje da analiziraju gde se reklamiraju.
„I da sam preduzeće, trebalo bi da pogledam u kakvoj smo globalnoj situaciji. A onda se treba zapitati: Kakvu vrstu propagande finansiram svojim izdacima“, rekao je Haker dodajući da u Srbiji, kao relativno maloj zemlji, takvi milionski iznosi i te kako nešto predstavljaju.
Navodeći da polazi od toga da to nije svesna želja preduzeća da podrže medije sa takvim sadržajima, nego da im je stalo do gledanosti i dometa, Haker je ipak dodao da „preduzeća imaju odogovornost prilikom izbora gde će se oglašavati“.
I Boris Mijatović. poslanik u Bundestagu takođe vladajućih Zelenih, ocenio je da bi javnost trebalo malo ozbiljnije da se pozabavi takvom poslovnom praksom. „Nije u interesu zapadnoevropske politike da se sa više od 20 miliona evra podržavaju ruski narativi“, rekao je Mijatović
Na upit ARD, nemačke firme u Srbiji nisu htele da preciziraju koliko su novca prošle godine potrošile na oglašavanje u srpskim medijima.
Jedan portparol kompanije LIDL Srbija rekao je da se odluka o reklamiranju donosi „na osnovu marketinških brojeva, kao što je na primer domet nekog medija, „kako bi se najuspešnije stiglo do mušterija i potencijalnih mušterija“.
„Odluka o specifičnim marketinškim potezima donose se na nacionalnom nivou u zemljama u kojima LIDL posluje i koriste se postojeće medijske strukture i okolnosti specifične za svaku zemlju. To ne odražava politički stav preduzeća“, rekao je portparol.
Portparol METRO Srbija rekao je da ta kompanija u okviru svojih aktivnosti sarađuje sa brojnim medijima kako bi efikasno došla do svoje ciljne grupe, „ali da sledi isključivo komercijalne interese i nikada se ne meša u politička pitanja“.
Glovo je na pitanje ARD da nastoji da osigura da njegove reklame „ne budu objavljene u nekom nerpromerenom ili ilegalnom sadržaju“, a kao daleko preterane je odbacio i procene o visini medijskog budžeta kompanije za Srbiju za prošlu godinu.
Preduzeće dm Srbija odgovorilo je pisanom izjavom da su glavni kriteriji za izbor medija ciljna grupa, pokrivenost i programska šema, a da sa televizijom Pink sarađuje zato što je to najgledanija televizija u Srbiji. Dm je naveo da samo kod jedne srpske televizije vidi izraziti proruski i antizapadni stav i da sa njom ne sarađuje.
ARD prenosi i ocene stručnjaka da uz preduzeća, odgovornost snosi i EU i da ona zatvara oči pred činjenicom da je predsednik Vučić gotovo u potpunosti stavio medije pod svoju kontrolu. „Mnogi srpski mediji su samo megafon Vučića“, ocenio je Tomas Braj, ukazujući da u Srbiji „opozicija ne dolazi do reči“.
U svetlu pregovora o sporazumu u sporu Beograda i Prištine, EU se ustručava da jasno kritikuje Vučića, iako su manjkavosti sasvim očigledne, smatra Braj.
„U pravosuđu je sproveden glajhšaltung (izjednačenje, izravnanje, nivelisanje, uravnilovka – prim. Kim), ne postoji jedna jedina nezavisna državna istitucija. Mediji su centralizovani i cenzurisani, a privredom dominiraju država i privatni oligarsi bliski državi“, ocenio je Braj.
