Sagovornici Demostata ne isključuju ni mogućnost da će izuzetno krhka situacija na severu eskalirati u oružane sukobe, budući da se iznova pokazalo da Priština ne može da uspostavi vlast u severnom delu Kosova, područje većinski naseljeno Srbima, a neki od njih navode i da bi trebalo rasporediti dodatne međunarodne snage na severu.
Nezavisni nemački akademik i profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu u Bukureštu Franc-Lotar Altman, poručuje za Demostat da je spoljnim posmatračima “teško da donesu konačni zaključak o pozadini onoga što se desilo u nedelju u severnom delu Kosova”.
„Želeo bih da međunarodnom istragom budu proverena dokumenta, oružje i automobili koje je zaplenila kosovska policija, kako bismo saznali ko je odgovoran za teroristički napad. Izjava predsednika Vučiča da je to samo odgovor na nasilno ugnjetavanje koje je nametnula prištinska vlast ne može da bude uzeta kao istinsko izvinjenje, niti kao objašnjenje za ovaj teroristički napad koji su izveli Srbi. Meni se čini nejasnim kako je tako organizovan napad, uz korišćenje dosta naoružanja, mogao da bude izveden bez snažne podrške vlasti ili organizacija iz same Srbije“, smatra Altman.
Prema Altmanovom mišljenju, za pogoršanje situacije na severu Kosova, “moraju da budu okrivljene obe strane – premijer Kurti jer nije bio u stanju da predstavi predlog na koji način će biti formirana zahtevana Zajednica srpskih opština, i Beograd koji je stalno potpirivao srpsko stanovništvo na severu Kosova nepotrebnim optužbama na račun kosovske vlade i podrškom da se sprovode akcije protiv Prištine, poput blokade novih lokalnih izbora”.
„Beograd mora da prihvati da se Kosovo nikad neće vratiti pod vlast Srbije, i, stoga, mora da pokuša da podrži rešenje koje bi bilo najbolje za preostale Srbe na severu Kosova, poručuje on. Odgovarajući na pitanje kako bi međunarodna zajednica trebalo da se postavi u aktuelnim okolnostima velike političke i bezbednosne krize na Kosovu, Altman navodi: „Međunarodna zajednica bi trebalo da rasporedi dodatne međunarodne policijske snage, KFOR i EULEKS, na severu. Puko ponavljanje da Priština i Beograd treba da se vrate dijalogu nije dovoljno! Previše je reči, a premalo dela”, smatra on.
Upitan da li pogoršanje situacije na Kosovu ide naruku nekom od stranih aktera, uključujući Rusiju i Tursku, budući da je upravo ovo područje, pored BiH, u Demostatovim ranijim istraživanjima percipirano kao mogući poligon za različite inostrane uticaje, Franc-Lotar Altman zaključuje: “Za Rusiju, događaji na Kosovu uvek predstavljaju dobrodošlu priliku da se skrene pažnja međunarodne zajednice sa rata u Ukrajini, dok je Turska u ovom trenutku više angažovana u pitanjima koja se odnose na sukob Azerbejdžana i Jermenije”.
“Kada se krv prolije stvari se najčešće pogoršaju pa tek kasnije poprave. Stoga, očekujem da će situacija na severu (Kosova) eskalirati, naročito sprovođenjem akcija protiv kosovske policije, poput pucnjava iz automobila u pokretu, što može prerasti u aktivnu pobunu”, kaže za Demostat član Saveta za inkluzivno upravljanje (CIG) Špetim Gaši povodom produbljiivanja krize na Kosovu
Gaši takođe napominje:”Ako se Kosovo i Srbija brzo ne vrate dijalogu i ne sprovedu sporazume, konflikt malih razmera između kosovske policije i naoružanih Srba na severu je neizbežan”.
Miodrag Marinković, osnivač Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) iz severnog dela Mitrovice, kaže za Demostat: “Događaji u nedelju su toliko politički i diplomatski neracionalni da je sada naivno tvrditi da se ne mogu ponoviti ili eskalirati u sukobe veċih razmera. Rizik je veliki, posebno ako se uzme u obzir da je politički proces dizajniran da donese normalizaciju odnosa u zastoju, bez jasnih ideja kako ga oživeti”.
Komentarišući načine na koje su Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti reagovali na nemire, Marinković navodi: “Kurti je sa jedne strane dobio neočekivani poklon, oružanu akciju protiv policije koju je koristio i koristiće kao potvrdu svoje politike snažnog prisustva specijalnih snaga na severu”.
Drugo, Priština je učinila sve da izvuċe maksimalnu diplomatsku korist iz ove situacije, pre svega pažljivim odnosom sa civilnim stanovništvom i sveštenstvom manastira Banjska, jer su znali da bi eventualne civilne žrtve njihove operacije otupele “moralnu” ali i političku prednost koja se pokazala. Beograd je činio upravo suprotno. Veliki deo dana se ċutalo o događajima i od strane vladinih zvaničnika i od strane medija pod kontolom države. To je otvorilo prostor Prištini da optuži Beograd za saučesništvo i Kurti je to maksimalno iskoristio, poručuje Marinković.
Upitan da li bi međunarodna zajednica mogla da stavi pod svoju kontrolu četiri opštine na severu Kosova, Miodrag Marinković ocenjuje: “Kapacitet postoji ili se lako može generisati brzim popunama vojnih jedinica KFOR-a. Tako da ostaje samo pitanje da li to međunarodna zajednica želi da postigne svojim vojnim angažovanjem ili diplomatskim pristicima. Trenutno, akcenat je na političkim i diplomatskim rešenjima. Ona će biti uspešna u onoj meri u kojoj je međunarodna zajednica voljna da iskoriti poluge pritiska da obe strane privede sporazumu. Do pre nekoliko dana, tačnije dešavanja u Banjskoj, taj pritisak je bio u potpunosti usmeren na Prištinu ali to će se od nedelje promeniti i bojim se da ċe rešenja koja dolaze biti mnogo nepovoljnija po srpsku zajednicu”.
