Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer ovog ponedeljka na poziv mađarskog kolege obilazi Reske, pogranično mesto naspram Horgoša.
Dolazeći sa „brutalne“ Balkanske rute, migranti tu bez problema zaobilaze mađarsku žičanu ogradu, piše dnevni list Velt.
„Put kroz bivšu Jugoslaviju je glavna ruta na putu ka EU. Godinama tamo raste broj neregularnih prelazaka granice. Većina migranata hoće u Nemačku“, navodi konzervativni list.
„Srbija je čvorište“, piše list, podsećajući da je Beograd, posle pritiska Brisela, ukinuo bezvizni režim sa Burundijem, Kubom, Tunisom i Indijom kako građani tih zemalja ne bi više preko Srbije ilegalno ulazili u EU.
„Ljudi iz Turske i dalje mogu da putuju u Srbiju bez vize. Turski građani su u poslednje vreme najveća grupa tražilaca azila u Nemačkoj“, piše Velt.
„Poslednjih godina se najveća koncentracija migranata beleži u Srbiji“, kaže Laura Lungaroti, koordinatorka za Zapadni Balkan iz Međunarodne organizacije za migracije UN.
Prema njenim rečima, ranije su migranti u proseku po tri meseca ostajali zaglavljeni na Zapadnom Balkanu, danas se tamo zadržavaju u proseku samo sedam dana.
„To pokazuje da je većina putovanja ekstremno dobro organizovana, najverovatnije od strane trgovaca belim robljem i krijumčara“, tvrdi Lungaroti.
Velt piše da su se na severu Srbije etablirale krijumčarske bande, o čemu informacije imaju i nemačke bezbednosne službe. „U ovoj oblasti kampuju hiljade migranata u nadi da će preći granicu ka Mađarskoj. Neki idu zaobilaznicom preko Rumunije.“
List opisuje da se u Mađarskoj praktično nikome ne dozvoljava da podnese zahtev za azil, zbog čega je Brisel pokrenuo postupak protiv Budimpešte.
„Premijer Orban propagira priču da EU svojom mlakom politikom priziva migracije, a da se samo on stara za red u Evropi“, piše Velt.
„Sa druge strane, ove godine je 1.468 krijumčara ljudi pušteno iz mađarskih pritvora, navodno zbog pretrpanih zatvora. Uz samo jedan uslov, da počinioci u roku od 72 sata napuste zemlju“, beleži Velt.
List navodi da migranti mnogo rizikuju na Balkanskoj ruti, da maloletnici opisuju maltretman od strane policije, elektro-šokove, udarce, kao i seksualno zlostavljanje od strane krijumčara.
„Mnogi ljudi se okreću krijumčarima jer nažalost nema dovoljno legalnih puteva da se stigne do Evrope“, kaže Lungaroti. Dodaje da granične ograde ne rešavaju problem, već ljude daju u ruke krijumčarima.
