Politička kriza koja je nastala nakon izbora u Srbiji očito će se nastaviti i u narednoj godini. Prelivanje političke krize u novu godinu imaće refleksije na čitav niz političkih odluka kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu. Optužbe opozicije za izbornu krađu dodatno su ojačane primedbama međunarodnih posmatrača, i zbog kojih su srpske vlasti već krenule u kampanju koja ugrožava i diplomatske odnose Srbije sa pojedinim evropskim zemljama.
Posle izbora: EU se uključuje?
Sasvim je sigurno da će se posledice ove političke krize osećati i u mesecima koji dolaze, ocenjuje za DW politički analitičar Đorđe Vukadinović.
„Mislim da su neke stvari koje su se manifestovale na ovim izborima sada prosto kulminirale, i imaćemo neizvestan rasplet krize sa kartama koje su dobrim delom ipak na strani vlasti. Ali, to ne znači da su svi aduti totalno na njihovoj strani, kako to možda izgleda na osnovu javnih nastupa i onoga što izveštavaju mediji koji su pod njihovom kontrolom“, kaže Vukadinović.
Obraćanje opoziciji evropskim institucijama, kao i primedbe koje su međunarodni posmatrači uputili na račun srpskih izbora, sasvim sigurno će dovesti i do uključivanja Evrope i ne samo nje u rasplet ove političke krize, dodaje Vukadinović:
„Možda to baš neće biti u meri u kojoj to opozicija očekuje, ali će svakako biti više nego do sada kada se na očigledne prekršaje demokratskih procedura reagovalo mlako i površno. Svakako će to biti više nego što bi voleo Aleksandar Vučić. Dodatno pitanje je da li tu računamo i Vašington, ali mislim da će se i on uključiti u dovoljnoj meri da naruši ovaj trijumfalizam koji promoviše vladajuća stranka“, smatra naš sagovornik.
Pravnik Milan Antonijević ističe da bi Srbija sada morala ozbiljno da razmotri primedbe koje su uputili međunarodni predstavnici, i „ovo će u narednom periodu biti test za ozbiljnost Srbije da unapredi demokratske institucije. Pitanje je koliko će do toga doći, ali možda je potrebno primetiti da su sve nepravilnosti mogle uticati na razne nivoe izbora, ali najverovatnije najviše u Beogradu, kao i u pokrajini, i da će se rešenje tražiti u tom pravcu“, navodi Antonijević.
Kosovo: Diplomatska prednost Prištine posle događaja u Banjskoj
Rešavanje problema Kosova se očekivano prenosi i u narednu godinu. Početak 2023 godine je doneo izvesnu diplomatsku prednost Beograda, ali je ona nakon događaja u Banjskoj donekle prešla na stranu Prištine. Iako i pre tih događaja nije bilo previše pomaka u dijalogu, može se slobodno reći da je nakon toga sve vraćeno maltene na početak. Priština je čitavu situaciju iskoristila da stekne izvesnu prednost na terenu, dodatno zaoštravajući odnose Kosova i Srbije, i teško je predvideti kako će se stvari odvijati u 2024 godini. Optužbe za krađu izbora takođe ne idu na ruku srpskom režimu, i to je momenat koji Priština dodatno koristi.
Đorđe Vukadinović primećuje da je i ovo pitanje donekle povezano i sa temom međunarodnog uticaja na političke događaje u Srbiji:
„Postoji bojazan u srpskim političkim krugovima da će stepen pritiska Zapada biti usklađen sa merom popuštanja Beograda po pitanju Kosova i Metohije. To su strahovanja demokratskih krugova da bi kolokvijalno rečeno mogli da budu prodati zarad veće kooperativnosti zvaničnog Beograda u tom procesu. Svejedno, pritisak za implementaciju svega dogovorenog će se intezivirati, i sada je nepoznanica kako će Beograd reagovati na taj pritisak i od toga će zavisiti ta vezana trgovina oko izbora i demokratizacije sa implementacijom francusko- nemačkog plana“, ističe Vukadinović.
Mislim da će od sudbine političkog dijaloga u Srbiji zavisiti i napredak u dijalogu Beograda i Prištine, skreće pažnju Milan Antonijević:
„Ako vi ne želite da dijalogom izađete iz političke krize, čini mi se da samim tim tražite i izgovor za odsustvo bilo kakvog napretka na relaciji Beograd- Priština. Zato mislim da su te dve stvari direktno povezane, jer jačanje demokratskih institucija i učestovanje svih političkih aktera u tome, a ne samo vladajućih stranaka, nas jedino može dovesti do rešavanja pitanja Kosova“, ocenjuje Antonijević.
Status kvo evropskih integracija
Evropske integracije Srbije su direktno povezane sa pomenutim temama, i stoga nije čudno ili neočekivano što je proces približavanja Srbije Evropskoj uniji (EU) praktično zaustavljen. Pitanje sankcija Rusiji je takođe tema koja može dobiti ubrzanje u narednoj godini.
„Što se tiče evropskih integracija, tu ne očekujem neke velike promene“, smatra Đorđe Vukadinović.
„To će manje više kao i prethodnih godina ostati na nekim izjavama i deklaracijama. Tu ne očekujem neke velike promene čak i uz neku veću kooperativnost Beograda. Tema sankcija Rusiji se odvija po principu toplo- hladno, jer se u nekim trenucima to navodi kao veoma važna tema, a u nekom i kao ne toliko bitna stvar. Pritisak će svakako biti prisutan, ali ne verujem da Beograd tu može da pravi neke velike pomake jer se on već u velikoj meri udaljio od Moskve, i ne očekujem neko formalno uvođenje sankcija“, naglašava Vukadinović.
Milan Antonijević upozorava da te dve stvari ne bi trebalo povezivati sa napretkom u procesu evropskih integracija Srbije, i takođe kaže da je Beograd već pokazao izvesnu konstruktivnost kada je reč o nastupu prema Rusiji.
Po njegovom mišljenju „formiranje nove vlade može pre svega biti prilika da se, zajedno sa još nekim zemljama regiona, napravi neki iskorak na putu evropskih integracija“.
Oštrije prema Vučiću?
Pojedini međunarodni posmatrači proteklih izbora su naveli da takve prekršaje nisu nigde ranije sreli, i naglasili da su stvari otišle predaleko, i da se ubuduće mora mnogo oštrije razgovarati sa Aleksandrom Vučićem. To se pre svega odnosi na vladavinu prava, demokratičnost i slobodu medija. Može li se zaista očekivati da međunarodna zajednica u narednom periodu postane mnogo oštrija u odnosu prema srpskim vlastima?
„Moram da primetim kako stav EU o vladavini prava nikada nije bio blag“, skreće pažnju Milan Antonijević. „Evropa ni u jednom trenutku nije odustala od vladavine prava. Sa druge strane, u krajnoj liniji ako Srbija želi da krši ljudska prava, koji su osnova EU, onda su posledice toga odgovornost onih koji vode zemlju. Vi ne možete nikoga naterati da uđe u neki proces u koji ne želi da uđe“, kaže ovaj pravnik.
„Verujem da će kritičnost iz EU biti veća, ili je možda bolje reći da će konačno prestati taj majčinski odnos prema Vučiću koji smo imali u doba Angele Merkel“, napominje Đorđe Vukadinović.
„Ne znam samo dokle će ići taj pritisak i zahlađenje, jer Beograd uopšte nema volju da ispuni većinu demokratskih standarda, koji više ne ispunjavaju ni minimalne uslove izborne demokratije. To više neće moći da se previđa i da se oko toga zatvaraju oči, i sada je samo pitanje stepena te oštrine“, zaključuje Đorđe Vukadinović.
