Vlast je dobio na izborima koje su Srbi bojktovali, kao i njegove kolege u ostale tri opštine na severu – Severnoj Mitrovici, Zvečanu i Leposaviću.
Za godinu dana opština je potpuno promenila karatker – zastave Srbije na zgradi opštine zamenile su kosovske, table na srpskom, table na albanskom, engleskom i često lošem srpskom.
Čak i grafit Severne brigade, “organizacije” čije postojanje nikada nije utvrđeno, a koju je Priština povezivala sa Milanom Radoičićem, osumnjičenim da je organizator sukoba u Banjskoj u septembru prošle godine – prekrečen, ali tako da se i dalje nazire.
U opštini nas dočekuje gradonačelnikov savetnik – Darko Radojević, penzionisani vatrogasac. Njega smo sreli i pre nekoliko meseci, u aprilu, tokom održavanja referenduma za opoziv gradonačelnika, koji su Srbi takođe bojktovali. „Gde si, Čiča“, pozdravljaju ga kolege u opštini.
Član je stranke ministra Nenada Rašića, a u sve ovo ušao je, čini se, iz inata, prema Srpskoj listi i pre svega njenom bivšem predsedniku i svom bivšem kolegi vatrogascu Goranu Rakiću.
„Ženidba Dušanova“
Čuje se u opštini i srpski jezik, nije Radojević jedini Srbin koji je prihvatio da radi u ovoj opštinskoj upravi, ipak – albanski dominira.
Radojević nas odvodi na drugi sprat, na srpskom s albanskim naglaskom nas pozdravljaju zamenik gradonačelnika i još jedan opštinski čelnik. Njih dvojica sede, divane, deluje kao da previše posla nemaju.
Gradonačelnik će brzo, kaže nam Radojević, došli su mu iz Centralne izborne komisije da im se da jedna kancelarija za potrebe parlamentarnih izbora koji stižu u februaru.
Ulazimo u jednu prostoriju, na zidovima slike Paje Jovanovića “Krusanje cara Dušana” i “Ženidba Dušanova”. Zastareli ekrani i kućišta računara poređani kao da čekaju da budu izbačeni. Na policama su registratori očito ostali za prošlom opštinskom upravom. Na nekima piše “Civilna zaštita”, “Kancelarija”, odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
Radojević nudi kafom i cigarama dok gradonačelnik ne završi obaveze. Upaljač nema. Priča kako je zadovoljan kako je propraćen razgovor koji smo tada s njim uradili, u kome je opisao da ga sa posla izbačen upravo zbog, bar tako tvrdi, Rakića, odnosno jer se usprotivio Briselskom sporazumu.
„Moram na albanskom“
“Dobar dan” pozdavlja nas gradonačelnik koji vlada opštinom sa osvojenih 197 glasova i uvodi nas u kabinet u čijem dnu je veliki drveni braon sto, dve zastave Kosova, a iznad stola fotografija kosovske predsednice Vjose Osmani.
I ovde ima stvari koje su ostale za prošlom opštinskom upravu. Na policama i knjige Vuka Karadžića, a i plakete koje je dobio bivši gradonačelnik Srđan Vulović.
Naš novinar vadi telefon kako bi zvučno snimio intervju sa Zećirijem. “Ako snimaš moram na albanskom, imaš beležnicu možeš da pišeš”, buni se gradonačelnik, a ni nakon objašnjenja da je tonski zapis tu samo radi lakšeg prekucavanja razgovora i da nigde neće biti emitovan Zećiri ne dozvoljava da bude snimljen kako priča srpski.
Koliko Srba radi?
Zećiri se žali da ima mnogo obaveza, dosta sastanaka.
“Još smo u nuli, nismo još sve pokrenuli. Građani dolaze da registruju vozila, traže upis u katastar. Ne možemo 100 posto da funkcionišemo, pa sarađujemo s agencijom u Prištini. Primili smo nove radnike, ali treba još”, kaže za Danas.
Na pitanje koliko Srba radi u opštini, gradonačelnik odgovara da ih ima 80. Radojević, koji je sve vreme razgovora u kabinetu, dodaje da je 13 vatrogasaca ostalo na poslu nakon kolektivnog napuštanja institucija od strane Srba.
Zećiri tvrdi da nema problema u komunikaciji sa Srbima, da obični građani znaju da je otvoren svaki dan za svakog od njih.
“Radio sam u ranije u selu Čabar, u opštinskoj kancelariji za povratak. Ako su međuanacionalni odnosi dobri, naš rad će biti još bolji. Uvek kažem – građanin ima više prava od mene, ja sam ovde službenik. Građani to moraju da osete”, kaže on.
Kao glavne probleme Zubinog Potoka ističe – nezaposlenost, lošu infrastrukturu.
“Mislio sam da je opština u boljem stanju pre nego što sam preuzeo mesto gradonačelnika. Građani su ekonomski ugroženi, evo zna i Čiča, došlo mi je da plačem dva-tri puta kada sam video kako neke prodice žive”, navodi Zećiri.
Dodaje da se trude da poboljšaju situaciju, jer je i kanalizacija u lošem stanju.
„A gde su milijarderi?“
Tokom prethodnog obilaska opštine Radojević nam je naveo da je u Zubinom Potoku ostalo 2.500 ljudi, no Zećiri sada kaže da su otišli samo oni koji su bili u boljoj ekonomskoj situaciji.
“Ima manje ljudi. Mislim da ovi što su otišli su bili oni koji su u povoljnijoj ekonomskoj situaciji. Ostali su oni koji su bez sredstava. Ja sam dolazim iz srednje klase. Bog nam je dao resurse, dao nam je šume, takvo okruženje da možemo da investiramo u turizam. Zubin Potok ima povoljnu situaciju što se tiče resursa. Možemo biti najbolja opština. Često ističem, uz strane investicije Zubin Potok bi za 20 godina bi bio u boljem smeru. Da sam dva mandata gradonačelnik s trostrukim investicijama – Beograd, Priština, međunarodna zajednica, napravio bih Dubai od Zubinog Potoka. A gde su ti milijarderi?”, poručuje on.
No, povod za dolazak i razgovor je zatvaranje privremenog organa Zubin Potok od strane Kosovske policije, u široj akciji u kojoj su srpske institucije zatvorene u sve čeitiri većinski srpske opštine na severu Kosova.
Zećiri, upitan, da sada zatvoreni, privremeni organ Zubin Potok nije služio građanima, što se vidi i po, kako navodi, lošoj situaciji u gradu.
Na pitanje o pomenutoj akciji Kosovske policije u kojoj su zatvoreni srpski organi na severu Kosova, nije odgovorio konkretno, već je govorio o uticaju Srbije na lokalno stanovništvo preko privremenih organa.
„Ovde što smo imali je da 24 godine nakon rata vlast je u rukama imala ekipa koju finansira Srbija. Da sad izađemo na ulicu, da vidite stanje kakvo je. Za njega nisu krivi ljudi, nego oni koji su za sebe uzimali pare koje je Srbija slala za građane. Oni su zloupotrebljavali svoju poziciju i pare i Srbije i Kosova. Zato kažem da zakon mora da funkcioniše“, navodi on.
Na opasku novinara da se Srbi žale kako im zatvaranje privremenih organa otežava život odgovara da je to „malo više politička propaganda, nego istina“.
Kosovski Dritan
Upitan da li je ikada kao bivši radnik u opštinskoj kancelariji u selu Čabar iz kog dolazi mogao da zamisli da će biti prvi čovek opštine, odgovara da iskustva u polticii već ima.
“Ovo mi je drugi put da sam u kampanji, prvi je bio 2013. kad mi je Vulović bio protivkandidat”, navodi.
Napominje da ostavku nikada nije razmatrao, jer nije mislio da bi ona poboljšala situaciju.
“Sitaucija se mislim promenila, većina je shvatila da može da služi sebi. Ljudi su bili ucenjeni, ali sada su bande otišle“, dodaje.
Razgovor završavamo pitanjem o tome ima li ovaj Albanac legitimnu vlast, s obzirom na bojkot izbora na kojima je izabran. Zećiri odaje utisak da mu nije jasna, slučajno ili namerno, razlika u konceptu legitimiteta i legaliteta. Na pitanje o legitimitetu odgovara kako je sve po zakonu.
“Ovde su najbolji zakoni. Da mi daju ovde zakone Albanije, umesto kosovskih, pa ne bih prihvatio. Kako eto Crna Gora, Dritan Abazović, ona njegova stranka… Ura, kako je postao premijer s najmanjom podrškom? Imali smo i proces, referendum pre tri meseca”, priča Zećiri i na kraju poručuje da misli da je prihvaćen od većine.
Nakon razgovora novinaru seda u fotelju, podno slike Vjose Osmani kako bi ga fotografisali, a novinaru poklanja knjigu – Srpsko-albanski rečnik, u izdanju UNMIK-a.