Kako navodi Koha, protok vremena i oštećenja tokom 27 godina doveli su do toga da veliki broj ostataka, za koje se sumnja da pripadaju žrtvama poslednjeg rata na Kosovu, i dalje nije identifikovan.
Uzorci poslati na DNK analizu u Hag nisu dali genetski profil, ali iz Međunarodne komisije za nestale osobe poručuju da to ne znači kraj procesa identifikacije.
„Slučaj nestale osobe – odnosno grupa ljudskih ostataka – može se testirati više puta. Različite kosti ili zubi mogu bolje očuvati DNK, a naučnici vremenom mogu koristiti naprednije metode. To znači da se može pokušati više puta za istu osobu, pa neuspeh ukazuje samo na to da konkretni uzorak nije dao upotrebljiv DNK, a ne da identifikacija nije moguća“, navodi se u odgovoru Komisije.
Antropolog u Institutu za sudsku medicinu, Dritor Haljiti, ocenjuje da su mnogi uzorci spaljeni ili fragmentisani u tolikoj meri da je izdvajanje DNK otežano, ali izražava nadu da će tehnološki napredak omogućiti nova testiranja.
„Tokom ponovnog pregleda neidentifikovanih ostataka odlučili smo da ponovo pošaljemo uzorke koji su spaljeni ili fragmentisani, uzimajući u obzir napredak tehnologije, posebno u izdvajanje DNK profila. Nadamo se da ćemo u budućnosti moći da ih ponovo testiramo i pokušamo da izdvojimo DNK“, rekao je Haljiti.
Još jedan izazov predstavlja činjenica da DNK izdvojen iz 469 uzoraka nije pronašao podudaranje ni sa jednim uzorkom porodica nestalih.
Svi ovi posmrtni ostaci čuvaju se u mrtvačnici Instituta za sudsku medicinu.
Prema rečima Haljitija, deo problema potiče i iz ranijih identifikacija iz perioda 1999–2000. godine, koje su vršene bez savremenih naučnih metoda.
Zbog toga je pokrenuta inicijativa da se od porodica prikupe dodatni uzorci krvi, kako bi se proverilo da li je bilo pogrešnih identifikacija.
„U svim slučajevima gde su porodice dale uzorke krvi, pokazalo se da postoje i tela koja su zapravo bila neidentifikovana, a kasnije su se poklopila sa uzorcima kostiju iz Instituta, nakon čega su predata porodicama“, naveo je Haliti.
Do sada je Komisija u Hagu obradila 7.687 uzoraka, za koje se sumnja da pripadaju nestalima iz rata na Kosovu, i izdala 2.681 izveštaj o DNK podudaranju.
Zastarelost umesto epiloga: Navršavaju se 32 godine od smrti novinarke Dade Vujasinović
