Za razliku od prethodne regulative, koja je akreditaciju posmatračkih organizacija zasnivala na formalnoj proveri zakonskih zahteva, novom uredbom se proces pretvara u restriktivan, ometajući i kontrolni mehanizam prema civilnom društvu u posmatranju izbora. Ova regulativa ne proizilazi iz zakona i kao takva narušava slobodu udruživanja i princip pravne sigurnosti organizacija. Još gore, sam proces izrade i usvajanja ove uredbe sproveden je bez ikakvih prethodnih konsultacija sa organizacijama civilnog društva i bez ikakvog javnog obaveštenja, piše Ekonomia online.
Konkretno, uredba sadrži odredbe (član 3.6) koje nezakonito daju mandat CIK-u da odbije akreditaciju jedne posmatračke organizacije na osnovu „podataka nadležnih institucija o riziku po pravni i ustavni poredak“. Ova odgovornost nije u mandatu CIK-a, jer samo sudovi imaju nadležnost da odlučuju o takvim situacijama.
Takođe, uvedena je odredba (član 3.4) koja CIK-u daje ovlašćenja izvan zakona da, prema sopstvenoj proceni, zahteva dodatnu dokumentaciju u vezi sa izvorima finansiranja organizacija za posmatranje izbora. Posmatranje izbora nije uslovljeno postojanjem namenskih sredstava, jer se pravo na posmatranje, kao građansko pravo, može ostvarivati i na volonterskoj osnovi. Štaviše, pitanje izvora finansiranja NVO regulisano je drugim zakonodavstvom, čije praćenje je u nadležnosti drugih institucija.
Kao kriterijum za akreditaciju posmatračkih organizacija, uredba (član 3.2) takođe zahteva dostavljanje detaljnih podataka, uključujući osnivače, upravljačku strukturu i godišnje izveštaje NVO, čime se značajno proširuje obim informacija koje treba dostaviti za akreditaciju. Zakon jasno propisuje da su kriterijumi za akreditaciju organizacija potvrda o registraciji i statut organizacije, putem kojih se proverava delatnost organizacije, koja treba da bude u oblasti izbora ili ljudskih prava.
Sa druge strane, u cilju očuvanja integriteta izbornog procesa, DnV je kontinuirano preporučivao da CIK ne dozvoli angažovanje komesara, izbornog osoblja ili posmatrača koji su osuđivani ili su u istražnom postupku za izborne prekršaje. Međutim, u novoj uredbi (član 3.8) ovo ograničenje je predviđeno samo za posmatrače, a ne i za komesare i izborno osoblje – što predstavlja diskriminaciju i narušavanje principa jednakosti pred zakonom. Štaviše, odgovornost za proveru treba da snosi CIK i druge javne institucije, a ne posmatračke organizacije ili sami posmatrači.
U ovoj uredbi (član 8.4) određeno je da samo akreditovane posmatračke organizacije mogu slati posmatrače na sastanke CIK-a i OIK-a. Ova odredba je u suprotnosti sa članom 9 Zakona o izborima, koji naglašava da su sednice CIK-a otvorene za javnost, bez izuzetka, osim u slučajevima kada se raspravlja o pitanjima vezanim za osoblje CIK-a, prenosi isti medij.
Demokratija na delu podseća da je posmatranje izbora od suštinskog značaja za transparentnost izbornog procesa i za poverenje javnosti u njegove rezultate. Uvođenje dodatnih uslova i zahteva mimo zakona direktno utiče na način na koji se posmatranje sprovodi u praksi, ograničavajući prostor za posmatranje i samim tim i nivo integriteta i legitimiteta izbornog procesa.
Iz tih razloga, Demokratija na delu zahteva od CIK-a da što pre preispita Izbornu uredbu br. 04/2026, ukloni odredbe koje prevazilaze zakonski osnov i obezbedi da regulisanje posmatranja izbora bude zasnovano na jasnim, jednakim i primenljivim demokratskim standardima za sve.
