Bivši šef kosovske diplomatije Petrit Seljimi ocenio je da se odnosi Kosova i SAD nalaze u ozbiljnoj krizi, uprkos tome što su Sjedinjene Države decenijama važile za najbližeg međunarodnog saveznika Prištine.
„Odnosi Kosova i SAD nikada nisu bili na nižem nivou u modernoj istoriji Kosova. Možemo to ulepšavati ili se pretvarati da je drugačije, ali istina je brutalna“, rekao je Seljimi u intervjuu za Ekonomia Online.
On je naveo da je dijalog o strateškim sporazumima sa SAD suspendovan, dok Vašington istovremeno šalje ambasadore u druge zemlje regiona, ali ne i na Kosovo.
Posebno je ukazao na nedavni autorski tekst otpravnice poslova američke ambasade u Prištini, koji je, prema njegovim rečima, još jedna poruka da Kosovo propušta prilike za bližu saradnju sa SAD u energetskom sektoru.
„Dobijamo poruku za porukom od američke vlade da nismo na dobrom putu“, rekao je Seljimi.
Ambasada u Vašingtonu sa svega nekoliko diplomata
Seljimi je kritikovao i stanje u kosovskoj ambasadi u Vašingtonu, navodeći da ona već godinama funkcioniše sa minimalnim brojem zaposlenih.
„Već četiri godine naša ambasada u Vašingtonu ima manje osoblja nego ambasade u Sofiji ili Tirani. Da li je normalno da zemlja poput Kosova pet godina ima samo dva ili tri diplomate u Vašingtonu?“, upitao je.
Niska izlaznost kao poruka građana
Govoreći o vanrednim parlamentarnim izborima održanim prošle nedelje, Seljimi je ocenio da je slabiji odziv birača posledica zamora izazvanog učestalim izlascima na birališta.
„Tri izbora u roku od godinu dana ipak su previše i građani su to jasno poručili“, rekao je.
On smatra da su na manju izlaznost uticali i ekonomski problemi, društvena kriza i slabljenje poverenja građana u institucije.
Zategnuti odnosi poslednjih godina
Odnosi Prištine i Vašingtona opterećeni su poslednjih godina neslaganjima oko situacije na severu Kosova i pojedinih poteza kosovskih vlasti koje su SAD i Evropska unija u više navrata kritikovali kao nekoordinisane sa međunarodnim partnerima.
Američki zvaničnici su tokom 2023. i 2024. godine više puta tražili deeskalaciju situacije na severu. Nakon krize izazvane ulaskom gradonačelnika u opštinske zgrade na severu 2023. godine, Kosovo je isključeno iz vojne vežbe Defender Europe 23, što su američki zvaničnici tada naveli kao jednu od posledica pogoršanih odnosa.
Istovremeno, uprkos političkim neslaganjima, saradnja u oblasti bezbednosti nije prekinuta. Kosovske bezbednosne snage nastavile su da učestvuju u zajedničkim aktivnostima sa američkom vojskom, uključujući i vežbu Defender Europe 2025, dok su Sjedinjene Države početkom 2024. odobrile prodaju protivoklopnih raketnih sistema „Džavelin“ Kosovu, a saradnja je nastavljena i kroz druge programe podrške i modernizacije KBS-a.
Kao jedan od pokazatelja da Vašington poslednjih meseci insistira na novim prioritetima u odnosima sa Prištinom, Seljimi je naveo i nedavni autorski tekst otpravnice poslova ambasade SAD na Kosovu Anu Pratipati.
SAD insistiraju na energetici
Pratipati je tada pozvala Kosovo da se uključi u američke projekte tečnog prirodnog gasa (LNG) u regionu, ocenjujući da je energetska bezbednost direktno povezana sa nacionalnom bezbednošću i ekonomskom stabilnošću. Upozorila je da se „prozor“ za priključenje regionalnim projektima postepeno zatvara i da bi Kosovo, ukoliko bude odlagalo odluke, moglo da ostane bez pristupa američkom LNG-u.
Nakon njenog teksta, Američka privredna komora na Kosovu pozvala je buduću vladu da pitanje LNG-a sa planova pređe na konkretne korake, ocenjujući razvoj gasne infrastrukture strateškim nacionalnim prioritetom. Slične poruke uputio je i bivši američki ambasador Džefri Hovenijer, koji je ocenio da bi izostanak odgovora na američku ponudu za energetsko partnerstvo mogao dodatno da umanji interesovanje Vašingtona za angažman na Kosovu.
Energetika i gasna infrastruktura u međuvremenu su postale jedna od centralnih tema nove američke politike prema Zapadnom Balkanu, koja veći naglasak stavlja na bezbednost, energetsku povezanost i projekte od strateškog značaja.
