„Čujem na radiju kako kažu da je pogođen autobus Niš ekspres koji je išao iz Niša na Kosovo. Šta sam mogla da očekujem? Ja sam počela da vičem, stari kaže šta je bilo, a šta je bilo ako se to desilo čovek samo da se obesi, ništa drugo mu ne preostaje“, priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zorica Petrović.
Nikola i Marija su se tog dana sa bakom Smiljanom, koja je takođe stradala, vraćali u rodnu Gračanicu iz Prokuplja.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) stradale su 44 osobe. Među njima je bilo 31 albanski civil i 13 Srba, od kojih su sedmoro bili civili.
’Tri tačke’ za druge žrtve na spomen ploči
U subotu, 1. maja, gradonačelnik Podujeva Špejtim Bulići je u mestu Lužane, ispod mosta na kome je pogođen autobus pre 22. godine, otkrio spomen-ploču u čast žrtavama koje su stradale u gore pomenutoj nesreći.
Međutim, na toj spomen ploči su se našla samo imena 31 albanske žrtve, dok se pod rednim brojem 32. nalaze tri tačke.
Cvetić Milovan, Filipović Božur, Grujić Života, Ilić Miroslav, Ivanović Vladica, Janković Miodrag, Jelić Vukosav, Kostić Bojana, Malinić Milana, Petrović Marija, Petrović Nikola, Petrović Smiljana i Vukadinović Zoran imena su žrtava koja se nisu našla na spomen ploči.
„Nije bitno da li je Srbin, Albanac ili Rom, imena svih žrtava su trebala da se nađu na toj spomen ploči, voleo bih da su se imena i moje dece našla na toj ploči. Ali kome ja da se obratim povodom toga“, pita se Dragiša Petrović i dodaje da ga 1. maja još redovno zove samo Bekim Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova.
Bujar Jakupi iz Podujeva takođe smatra da su na spomen ploči u Lužanima trebala da se nađu imena svih žrtava jer „politika treba da se ostavi sa strane“. On je u nesreći, kada je bomba pogodila autobus izgubio strica i dedu (Ajet i Ibrahim Jakupi).
„Imam još jednog strica koji je preživeo. Prema njegovoj priči, oni su čekali neki drugi autobus koji ide iz Podujeva. Krenuli su za Prištinu da kupe namirnice, jer su tamo radile pijace. U blizini su bili punktovi policije (srpske snage) i oni su rekli da moraju da uđu u autobus Niš ekspres. On kaže da je u tom autobusu bilo puno policije i vojske“, navodi Bujar Jakupi.
Dodaje dalje da su ih lokalne vlasti pre oko mesec dana pozvale kako bi ih informisali da će biti postavljena spomen ploča na mestu gde se nesreća dogodila.
„Da budem iskren, ni nama se ne sviđa ta ploča. Videli ste je, ne vidi se sa puta, mora da se siđe dole. Mi smo taj dan rekli da ona mora da se pravi ponovo ili da se pomeri da se vidi, jer se ne vidi. Sa puta se vidi samo crni kamen i ništa drugo“, napominje on.
Gradonačelnik Podujeva bez odgovora
Radio Slobodna Evropa je kontaktirao gradonačelnika Podujeva Špejtima Bulićija ali je on nervozno odgovorio da ne želi da komentariše ništa na ovu temu.
„To je inicijativa moje porodice. Ako vas nešto zanima pitajte članove porodice. Nemam komentar,“ rekao je Bulići.
U objavi na svom Facebook profilu 1. maja, uz slike na kojima se vidi svečano otkrivanje spomen ploče, Bulići je napisao da se sa “bolom sećamo i poštujemo sve one koji su pali za slobodu zemlje i žrtve rata na Kosovu”.
“Uvek, posebno u danima poput ovih, moramo da cenimo i da se sećamo krvi mučenika i žrtava našeg naroda za slobodu zemlje”, napisao je Bulići, koji inače dolazi iz redova Samoopredeljenja, vladajuće stranke na Kosovu.
FHP Kosovo: Neprihvatljivo deliti žrtve prema etničkoj pripadnosti
U međuvremenu, Fond za humanitarno pravo Kosovo je zatražio od opštine Podujevo da „spomen-ploča istinito predstavi događaj koji se dogodio 1. maja 1999. godine“, kada su osim Albanaca stradali i Srbi.
Direktor FHPK Bekim Bljakaj u izjavi za RSE podvlači da je „strašno“ što lokalne vlasti u Podujevu na spomen ploči nisu ispisali imena svih žrtava i dodaje da će u narednom periodu to i zvanično zatražiti.
„Oni su svi, njih 44, imali istu strašnu sudbinu, oni su poginuli u autobusu zbog NATO projektila. Neprimereno je i neprihvatljivo da se dele samo zato što pripadaju drugoj etničkoj zajednici“, poručuje Bljakaj.
On je ponovo istakao da podela žrtava na etničkoj osnovi prepreka za svako pomirenje između Srba i Albanaca na Kosovu i podvukao da se negiranjem žrtava vređaju one same, ali i njihove porodice.
„Ukoliko se ovakva praksa nastavi, to će uticati na druge generacije koje će učiti narativ koji nije tačan, koji nije zasnovan na činjenicama. To će biti neka revizija istorije i to je vrlo opasno za proces pomirenja između društva, ali i ljudi uopšte“, kaže Bljakaj.
Zato je Fond za humanitarno pravo Kosovo uputio apel svima da „inicijative za podizanje memorijala u čast sećanja na žrtve uključe sve žrtve, bez obzira na njihov rod, rasu ili etničko poreklo“.
