Godinama se zna da u takvom biotopu cvetaju mafijaške strukture, piše štampa na nemačkom o ubistvu Olivera Ivanovića.
“Smrt u bastionu balkanske mafije“, naslov je teksta u uglednom Frankfurter algemajne cajtungu. List piše da je Ivanović bio “pragmatičar, umeren onda kada su se drugi igrali vatrom nacionalne histerije i mitovima“. “Izvesno je da je Ivanović svojim nenašminkanim pristupom kosovskoj realnosti stvorio mnogo neprijatelja“, nabraja novinar Mihael Martens:
“Nacionalističkim albanskim elitama u Prištini je Ivanović bio trn u oku jer je na svoj mahom miran i argumentovan način zastupao prava srpske manjine na Kosovu. (…) Srpskim nacionalistima takođe nije bio po volji, šuplje parole o tobože večno srpskom Kosovu i svetoj zemlji Kosova polja, koje su širili samozvani kosovski junaci iz Beograda, njemu su bile neprihvatljive. (…) Ali imao je neprijatelje i u međunarodnim nadzornim organima na Kosovu, koje je čak i deset godina nakon proglašenja nezavisnosti – koju ne priznaju sve države EU – još uvek poluprotektorat pod američkim i zapadnoevropskim starateljstvom. Naime, nije se uzdržavao od direktne kritike stranaca zbog pogrešnih razvoja i političkih omaški.“
Frankfurtski list dalje piše da je sâm Ivanović u intervjuima poslednjih meseci dao do znanja da se Srbi na severu Kosova ne plaše Albanaca nego drugih Srba, lokalnih kriminalaca i džipova bez registarskih oznaka. Pretnje su, dodaje se u tekstu, postale intenzivnije nakon što je odlučio da uđe u političku trku za mesto gradonačelnika protiv kandidata kojeg podržava predsednik Srbije Aleksandar Vučić. “Ivanović se čuvao da ne dovede Vučića u direktnu vezu sa mafijom u Mitrovici, ali je znakovito govorio o ’kriminalnim strukturama povezanim sa politikom’.“
Martens ovako zaključuje svoj tekst: “Ivanović je bio verzirani karatista i mogao je da se odbrani od fizičkih napada – ali nije imao šanse protiv šest metaka koji su u utorak probušili njegovo telo. Za Kosovo, Srbiju i Srbe u Mitrovici bilo bi važno da se ubistvo razjasni. Ali šanse ne stoje dobro. Mitrovica je sa aspekta pravne države crna rupa koja je sada progutala novu žrtvu.“
U sličnom stilu za Noje cirher cajtung piše dopisnik iz Beograda Andreas Ernst: “Sever Kosova je još uvek ničija zemlja koju trese nasilje.“ Ivanović je opisan kao “poslednji poznati kosovski Srbin koji je pokušavao da vodi delimično nezavisnu politiku od Beograda“, a “uprkos brojnim Ivanovićevim političkim špagama od rata naovamo, potpisnik ovih redova nije sreo nikoga ko bi verodostojno doveo u pitanje njegov integritet“.
Ernst takođe citira Ivanovićeve izjave o strahu Srba od drugih Srba i piše da je Srpska lista, “filijala srpske vladajuće partije SNS, sirovim metodama, uz zaleđinu državnog aparata, izborila partijski monopol među kosovskim Srbima“. “Od rata ni Priština ni Srbija ne kontrolišu zaista sever Kosova. Tamo se etablirala hibridna vladavina u kojoj učestvuju Beograd, međunarodne misije, organizovani kriminal i u najmanjoj meri Priština. Godinama se zna da u takvom biotopu cvetaju mafijaške strukture.“
“Mafijaška ubistva spadaju u svakodnevicu balkanskih zemalja, u Beogradu, Prištini i Tirani, baš kao u Sofiji ili Skoplju. Ali ovo ubistvo je vrlo verovatno politički motivisano“, piše nedeljnik Špigel u onlajn izdanju. “Ubistvo Ivanovića dolazi usred krajnje kritične političke situacije. Srpsko-kosovski odnosi su na najnižoj tački poslednjih godina. (…) I samo Kosovo se politički, ekonomski i socijalno – nekoliko sedmica pre desete godišnjice proglašenja nezavisnosti – nalazi na dnu.“
