Prema navodima Blica, episkopi su zahteve upućivali u poslednja dva meseca, ali Sinod ni jednom od vladika nije konkretno odgovorio.
„Zahtev za održavanje Sabora nije direktno povezan sa potpisivanjem Apela za Kosovo i Metohiju, a na kojoj su svoj paraf stavile i pojedine vladike i sveštenstvo. Sabor je zatražen znatno ranije nego što je Apel sastavljen“, piše beogradski dnevnik.
Prema rečima jednog od vladika koji nije imenovan, zahtev za održavanje Sabora „nije ni za, ni protiv predsednika Vučića, i bilo bi pogrešno da se to tako tumači“.
„Održavanje Sabora je prirodan sled, odgovoran odnos i odgovor na situaciju u kojoj se nalaze narod i država“, naveo je taj vladika i istakao da „kosovsko pitanje ulazi u svoju završnu fazu i neophodno je da se Crkva odredi prema događajima“.
„Crkva mora jedinstveno da kaže koja je to granica do koje idemo, da pruži saborski odgovor na poziv predsednika za unutrašnji dijalog o kosovskom pitanju“, rekao je vladika, prenosi Blic.
Jedan od vladika koji nije zatražio Sabor, blizak je mišljenju onih koji jesu, jer ističe da je činjenica da dok nema jedinstvenog, saborskog stava, „vladike nastupaju po svojoj volji i savesti“.
„Tako imamo i potpise na Apel, ali tako smo imali i istupanje mitropolita koje je izazvalo različite reakcije u javnosti, nepotrebne Crkvi. Crkvi nije potrebna politizacija“, kaže vladika čija je eparhija na prostoru Srbije, navodi Blic.
