„To zavisi od skrining-procedure zemalja-članica EU. U kosovskom pravosudnom sistemu nakon 14. juna više neće biti sudija i tužilaca Euleksa, ali se očekuje da cće misija zadržati neke kontrolne funkcije, pre svega kada je reč o sudskim predmetima koji su već u postupku“, kaže Donika Gaši.
Prema rečima ministra pravde Abelarda Tahirija, Euleks ulazi u prelaznu fazu, što podrazumeva prenos svih predmeta na sudove ili tužioce Kosova.
„To znači da će svi procesi Euleksa biti prebačeni na pravosudne institucije Kosova“, rekao je Tahiri.
Dojče vele konstatuje da se misija Euleksa našla se na meti kritika zbog korupcije, zbog čega je Evropska unija formirala posebnu Istražnu komisiju.
Ministar Tahiri, međutim, ocenjuje da su, „uprkos optužbama za korupciju, ljudi u toj misiji bili angažovani na jačanju vladavine prava u Republici Kosovo“.
Prištinski mediji prenose da će posle 14. juna deo osoblja misije Euleksa nastaviti da koordinira rad lokalnih vlasti i Specijalnog suda za ratne zločine u Hagu, ali niko iz misije EU te navode za sada nije potvrdio.
Odavno je poznato da ljudi iz pravosudnog sistema na Kosovu smatraju da je promena misije Euleksa neophodna, jer su njeni rezultati za proteklih deset godina bili slabi.
Betim Musliju, izvršni direktor Kosovskog instituta za pravosuđe, organizacije koja sistematski prati tretman sudskih predmeta s fokusom na postupke u slučajevima korupcije i organizovanog kriminala, procenjuje da je misija Euleksa „bila veliki promašaj“, pre svega zato što „tokom deset godina nije uspela da stvori lokalne istražitelje, tužioce i sudije, spremne da odigraju hrabru ulogu u poštovanju vladavine prava“.
Takođe, ukazuje Musliu, „narušen je i kredibilitet Euleksa zbog bilo sumnje da je bilo korupcije među visokim zvaničnicima misije“.
On podseća da je KDI još u avgustu 2017. predložio osnivanje kosovskog Specijalnog tužilaštva i Specijalnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, i za to zatražio podršku Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Nemačke.
„U tom smislu, smatramo da misija Euleksa više nije neophodna“, zaključuje Musliu.
Nakon okončanja rata pa do jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, pravosudni sistem na Kosovu bio je pod upravom administracije Ujedinjenih nacija. Nakon 2008. mnoge nadležnosti preneti su na kosovske institucije, ali su osetljive teme, kao što je korupcija na najvišem nivou i ratni zločini, ostale u nadležnosti novoosnovane misije Euleks, piše Dojče vele.
S obzirom na to da su rezultati Euleksa u rešavanju slučajeva oskudni, rezolucijom Saveta Evrope zatraženo je da se formira Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu. Taj zahtev usledio je nakon što je švajcarski senator Dik Marti u Savetu Evropu izneo tvrdnje o „ratnim zločinima, odnosno o trgovini organima Srba ubijenih tokom rata na Kosovu“.
U avgustu 2015. kosovski parlament usvojio je zakon o formiranju Specijalnog suda čije je sedište u Hagu i koji ima međunarodne sudije i tužioce, ali optužnice još uvek nisu objavljene, podseća ovaj medij.
