Novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku vrlo često su uskraćeni za prevod u kosovskim institucijama, posebno u Skupštini. Iako je deklarativno za predstavnike institucija, Кosovo multikulturalno i multijezičko, što predstavlja bogatstvo, kako kažu, Zakon o upotrebi jezika, zagarantovan i kosovskim Ustavom, često se ne poštuje čak i u najvažnijem zakonodavnom telu, u Parlamentu Кosova.
U skupštinskom sekretarijatu su za Gračanica online rekli da oni imaju ugovor sa prevodilačkom službom da simultani prevod traje sve dok su srpski poslanici u skupštinskim klupama. Pošto se poslednjih meseci često dešava da srpskih poslanika nema, ni na sednicama skupštinskih odbora, ni na sednicama Skupštine, novinari koji izveštavaju na srpskom imaju velikih problema da svoje čitaoce, gledaoce i slušaoce blagovremeno i tačno izveste o važnim zakonima i odlukama, koje direktno utiču na njihove živote.
Кvalitet prevoda skupštinskih dokumenata, odluka i zakona, takođe je vrlo loš i nekada nejasan, čak i dvosmislen. Već nekoliko godina, Sekretarijat Skupštine raspisuje konkurs za lektora srpskog jezika, ali se niko ne javlja ili prijavljeni kandidati ne ispunjavaju uslove. Poslanik Srpske liste u Skupštini Кosova, Igor Simić, za ovaj portal je ranije rekao da je loš prevod veoma opasan kada je u pitanju zakonodavstvo.
„Ono što je nama najveći problem u radu jeste prevod iako Ustav kosova kaže da su srpski i albanski jezik apsolutno ravnopravni. To znaju novinari, ali i celokupan srpski narod koji živi na ovim prostorima. Totalna devastacija i nekorišćenje srpskog jezika otežava rad. Mi se nalazimo u Skupštini koja treba da donosi najviše pravne akte u vidu zakona i ako ti zakoni u jednom slovu ili zarezu budu izmenjeni, drastično mogu da promene suštinu i da imaju posledice po građane“, rekao je Simić.
Prvi čovek kosovskog parlamenta, Кadri Veselji, kaže da nije obavešten da se Zakon o upotrebi jezika u najvišoj zakonodavnoj instituciji najčešće ne poštuje i da srpski novinari imaju probleme prilikom izveštavanja.
“Ustvari, prevod postoji u Skupštini Кosova, srpski jezik je službeni, ne znam zbog čega postavljate to pitanje. Zaista ne znam šta me pitate, možemo to da proverimo, ali ja mogu da vam kažem opet da prevod na srpski postoji”, kaže Veselji, ne želeći da sluša tvrdnju novinara Gračanica online da to nije tačno.
Problem sa prevodom na srpski jezik onemogućava profesionalno i pravovremeno informisanje srpske zajednice o radu poslanika koji odlučuju o životu svih kosovskih građana, smatraju novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku.
“Ima više od godinu dana kako je Skupština Кosova, odnosno njihova informativna služba odlučila da srpskim novinarima koji izveštavaju sa skupštinskih rasprava uskrati prevod u trenutku kada u sali nisu prisutni srpski poslanici. Nažalost to se vrlo često dešava jer srpskih poslanika najčešće nema na skupštinskim zasedanjima, pa tako i mi često ostajemo bez prevoda. To nam predstavlja veliki problem, jer ne možemo na vreme da informišemo javnost o bitnim događajima o kojima se raspravlja u Skupštini, na primer o dijalogu Beograda i Prištine, a bila je,na primer, i tema transformacije Кosovskih bezbednosnih snaga. Takođe, to na nas utiče i finansijski, jer smo primorani da u takvim slučajevima angažujemo prevodioce da bi nam preveli ono o čemu se raspravlja u skupštinskoj sali”, kaže Zorica Vorgučić, urednica RTV КIM, demantujući predsednika Skupštine Кosova.
Predsednik Udruženja novinara Srbije na Кosovu Budimir Ničić potvrđuje da se prevod u Skupštini Кosova automatski prekida, kada iz sale izađe poslednji srpski poslanik.
“To je verovatno jedinstven slučaj u svetu da Parlament Кosova onemogućava novinarima i celokupnoj javnosti da znaju šta Parlament radi. U pitanju je diskriminacija prema Srbima, prema srpskoj javnosti i prema svima onima koji se služe srpskim jezikom i ovo šalje nekoliko poruka. Prvo, da Albancima očigledno nije važno da Srbi znaju šta oni tamo rade, drugo, ako najviši zakonodavni organ na Кosovu krši Zakon o upotrebi jezika, odnosno Ustav Кosova, šta možemo da očekujemo na nekom nižem nivou i treće, ovo nam pokazuje koliko su srpski poslanici u tom parlamentu nesposobni, odnosno koliko nemaju uticaja da bilo šta reše”, kaže Ničić, potvrdivši da je iz sekretarijata Skupštine rečeno da su prevodilačke agencije dužne da prevode samo poslanicima u skupštinskoj sali.
Očigledno, novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku iz kosovskog parlamenta, potrebna je pomoć i političara, ali i albanskih kolega i civilnog sektora. Obećanja da će se problem rešiti, ima i od strane vladajuće koalicije, kaže novinarka RTV КIM:
“Početkom novembra, poslanik vladajuće Demokratske partije Кosova Fatmir Dželjilji je obećao srpskim novinarima da će se lično angažovati da se prevod obezbedi i kada nisu u sali prisutni srpski poslanici, međutim, do danas se to nije dogodilo”.
Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi kaže da je upoznat sa problemom novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku. Po njegovim rečima, potrebna je reakcija Poverenika za jezike Vlade Кosova, ali i da se i srpski i albanski poslanici mnogo više angažuju na rešavanju problema sa prevodom.
“Mi smo kao institut napravili jedan projekat i predali Unmiku i očekujemo vrlo brzo, već u junu mesecu da ćemo otvoriti školu u Prištini i Gračanici, sa profesorima Albancima i Srbima, koji će predavati albanski i srpski svima koji žele da uče jezike”, kažeŠeholi, naglašavajući da skupštinska prevodilačka služba nije na nivou na kojem bi trebalo da bude.
U Zakonu o upotrebi jezika usvojenom 2006. godine, kaže se da su na Кosovu službeni jezici albanski i srpski, pa su stoga sve institucije i pružaoci javnih usluga dužni da obezbede njihovu ravnopravnu upotrebu u pravosudnom sistemu, centralnim i lokalnim institucijama, javnim preduzećima, medijima, obrazovanju.
