Sputnjik u tekstu pod nazivom “Skola DAEŠ-a u kosovskim zatvorima” piše o tome da je nedavno podignuta optužnica i protiv Šefćeta Krasnićija, imama velike džamije Mehmet Fatih u Prištini zbog sumnji da je podsticao na izvršenje terorističkih dela i izazivanje mržnje, nacionalnog, rasnog, verskog i etničkog razdora u periodu od 2013. do 2014. godine.
Kosovo, inače, broji oko 800 džamija i oko 2.000 zaposlenih u Islamskoj zajednici, za koje se tvrdi da su pod kontrolom regularne Islamske zajednice Kosova.
Kosovski analitičari smatraju da se širenje ove ideologije u kosovskim zatvorima lako može desiti.
„Sama ideja o takozvanoj Islamskoj državi potekla je upravo u zatvorima, i glavni lideri koji su širili tu ideologiju bili su zatvorenici američkih zatvora, ili su bili po zatvorima u Egiptu, Iraku, Avganistanu i drugim mestima. Mogućnosti za širenje ekstremizma postoje zbog teškog psihološkog i duševnog stanja“, navode oni.
Na Kosovu se trenutno vodi istraga protiv 237 osoba zbog sumnje da su saučesnici u organizovanju i izvršenju terorističkih dela, regrutovanju i finansiranju terorizma. Od 2013. do danas uhapšeno je 127 osoba.
Radikalni islam je sve veći problem na Kosovu, zemlji s većinskim muslimanskim stanovništvom. Jedan od razloga za radikalizaciju je i to što kosovske vlasti ne uspevaju da vladaju situacijom s obzirom na to da je rašireno siromaštvo, a 40 odsto stanovništva od oko dva miliona je nezaposleno. Stručnjaci ocenjuju da iz svega toga nastaju frustracije, a zatim i okretanje strogom tumačenju islama, kakvog ranije na Kosovu nije bilo.
Prema podacima stručnjaka, danas čak 50.000 kosovskih Albanaca sledi konzervativni islam. U Prištini je gotovo normalno da se sve češće viđaju se žene i devojke s tradicionalnom maramom na glavi, prenosi Sputnjik dodajući da je to pre 15 godina bila retkost.
“Po tome je vidljivo da se potiskuje liberalni islam, a da je umesto njega sve jači stroži oblik, koji je na Balkan stigao pod uticajem Saudijske Arabije”, dodaje se.
Institut za političke studije (KIPRED) je u leto 2016. objavio studiju o uticaju vere na kosovski identitet. Autor te studije Lulzim Peci kaže da se u 57 odsto slučajeva Albanci muslimanske veroispovesti na Kosovu pre svega osećaju kao Albanci, dok ih se 32 odsto prvenstveno deklarišu kao muslimani, a tek onda kao Albanci.
„Kod tih ljudi vidimo veliki identitetski pomak od lingvističke etničke pripadnosti, takozvane govorne nacije, prema versko-etničkom društvu“, izjavio je Peci za nemačke medije.
On je ujedno upozorio i da, ako se taj proces nastavi, postoji opasnost od nestanka „albanstva“ kakvo nam je poznato, što znači — kraj sekularnog i prozapadnog Kosova.
Islamizacija Albanaca nakon rata na Kosovu odvijala se polako. Saudijska Arabija, Kuvajt i druge islamske države naveliko su investirale u obnovu i izgradnju džamija, slale su propovednike i pomagale siromašne. Danas na Kosovu osim džamija ima i drugih muslimanskih ustanova, poput škola Kurana. Škole su sada i u zatvorima.
