Na zahtev opozicije, Skupština Kosova izglasala je nepoverenje vladi premijera Ise Mustafe, lidera Demokratskog saveza Kosova, a odlučujući glasovi su bili glasovi njegovog koalicionog partnera, Demokratske partije Kosova, doskorašnjeg predsednika Skupštine Kadrija Veselija.
Veseli sada, uz moto „Nov početak“, teži da postane premijer zemlje, dok je Mustafa najavio da se neće kandidovati za premijera ali da će nastaviti da vodi partiju. Opozicija pregovara o zajedničkom nastupu na izborima.
Dok ceo izborni proces ne bude završen i ne formira se nova vlast, pitanja kao što su ratifikacija demarkacije sa Crnom Gorom, dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, formiranje vojske, te i sudski procesi pred Specijalnim sudom, ostaju na čekanju. Demarkacija je i bila jedan od povoda zašto je došlo do razilaženja vladajuće koalicije.
Zbog nedostatka glasova, pre svega vladajuće koalicije, ovo pitanje se nije našlo pred poslanicima, a za Kosovo je važno s obzirom na ti da je to poslednji uslov za liberalizaciju viza.
Skupština je u martu suspendovala i dijalog sa Srbijom a zbog hapšenja jednog od opozicionog lidera, Ramusha Haradinaja, u Francuskoj po poternici Srbije za ratne zločine.
Haradinaj je oslobođen 27. aprila, ali, s obzirom da je Kosovo pred izbornim procesom, nastavak dijaloga će morati da sačeka, piše Radio Slobodna Evropa, a prenosi portal info-ks.net. Tvrdi se, naime, daje pitanje formiranja Zajednice potrajalo jer su srpski predstavnici mesecima bojkotovali kosovske institucije iz nezadovoljstva zbog Zakona o Trepči kojeg je Skupština usvojila.
Kosovski zvaničnici su u nekoliko navrata rekli da je nemoguće početi rad na statutu Zajednice bez povratka Srba u institucije. Međutim, i kada su se oni vratili krajem maja, rad na tome nije počeo.
Izvršna vlast je bila odlučna da se Zajednica formira na osnovu odluke Ustavnog suda o ustavnosti sporazuma o Zajednici, dok je srpska strana insistirala da to bude po dogovoru iz Brisela. Najavljeni proces transfromacije kosovskih bezbednosnih snaga u kosovsku vojsku je za sad takodje na čekanju, pošto je kosovski predsednik Hašim Tači, pod pritiskom medjunarodne zajednice, odustao od toga.
Tači je, naime, nameravao da se ta transformacija izvrši donošenjem Zakona, a međunarodna zajednica je insistirala na ustavnim promenama. Specijalni sud za ratne zločine ne može da pokrene sudske procese dok se pojedini članovi Pravilnika o postupku i dokazima ne usklade sa Ustavom Kosova – proces koji je trenutno u toku.
Male su, međutim, šanse da će biti konkretnih optužnica pred ovim sudom u vreme kada je Kosovo bez institucija.
