Specijalni sud za ratne zločine bivše OVK sastavljen je od dve različite institucije (Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova).
Specijalni sud za Kosovo osnovan je zakonodavnim i ustavnim amandmanom koji je usvojila Skupština Kosova. Sud funkcioniše u okviru kosovskog pravosudnog sistema, ali se nalazi u Hagu. Sastav Suda čini međunarodno osoblje, a finansiran je od strane EU. Namera Suda je donošenje presuda u predmetima zločina oružanog konflikta, pretežno protiv osoba povezanih sa albanskom Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK), u periodu 1998-2000.
Uspostavljanje ovog suda trebalo bi shvatiti u svetlu šireg konteksta suočavanja sa prošlošću Kosova, u kome nekolicina drugih nacionalnih i međunarodnih pokušaja rešavanja zločina oružanog konflikta, nije uspela da ispuni očekivanja. Iako rad Suda može obezbediti meru pravde za žrtve i direktan oblik odgovornosti za počinioce, njegov uticaj bi mogao biti ozbiljno otežan usled ograničenog razumevanja javnosti o njegovoj svrsi i obimu rada. Uprkos velikoj medijskoj pokrivenosti, Specijalni sud Kosova ostaje široko pogrešno percipiran od strane lidera i šire javnosti.
Otvaranje Suda su pratile žive debate. Vlada je insistirala da Kosovo mora da ispuni obaveze prema svojim međunarodnim partnerima, dok je opozicija tvrdila da će Sud biti nepravičan prema albanskoj većini, jer će verovatno biti zakonski gonjeni samo pojedinci povezani sa Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK), čime se podriva reputacija kosova u međunarodnim krugovima. Iz navedenih razloga, osnivanje Suda je predmet mnoštva očekivanja koja se odnose na ono što će Sud postići, ili propustiti da postigne. Takvu dinamiku treba razumeti i u širem kontekstu nerešenih međuetničkih tenzija vezanih za oružani konflikt na Kosovu. Stoga nije iznenađujuće što su očekivanja u pogledu svrhe, mandata i cilja Suda različita i suprostavljena.
Ovi nesporazumi mogu doprineti podrivanju potencijalnog pozitivnog društvenog uticaja Suda, proizvesti destabilizirajući uticaj na Kosovo i izigrati, nerealna, očekivanja onih koji bi trebalo da imaju koristi od tog procesa.
Imajući u vidu sve navedeno, organizacije Integra, Centar za mir i toleranciju, PAKS i Impuniti Voč, sprovele su u toku ove godine, istraživanje javnosti i fokus grupe na teritoriji Kosova, u kojima su učestvovali građani albanske i srpske nacionalnosti. Ovo istraživanje je sprovedeno sa ciljem boljeg sagledavanja stavova javnosti u vezi rada suda. Nalazi istraživanja su ukazali na široko rasprostranjene zablude, po pitanju svrhe i mandata Suda. Ovi nalazi će biti objavljeni u predstojećem izvještaju, koji ima za cilj promovisanje ispravnog razumevanja i debate o Sudu, ublažavanje izazova sa kojima se Sud suočava, a pre svega, unapređenje potencijala Suda za pozitivan društveni uticaj.
U očekivanju ovog izveštaja istakli smo 4 glavna mita vezana za Specijalni sud, koja preovlađuju među učesnicima istraživanja javnosti iz obe zajednice, i time rasvetlili glavne nesporazume koji se odnose na mandat Specijalnog suda za Kosovo.
Mit 1: Specijalni sud za Kosovo će krivično goniti ljude zbog korupcije i zloupotrebe službenog položaja
Ankete pokazuju da 35,4% etničkih Albanaca i 18,9% etničkih Srba veruje da će Specijalni sud Kosova procesuirati zločine koji se odnose na korupciju i zloupotrebu službenog položaja. U medijima se raspravljalo o tome kako će Sud optužiti službenike koji su zloupotrebili državne resurse ili pribavili ličnu korist od korupcijskih aktivnosti.
Činjenica: Mandat Specijalnog suda na Kosovu pokriva samo zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u periodu od 1998. do 2000. Godine, navedene u izveštaju koji je 2011. napisao švajcarski senator Dik Marti za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope. „Zločini protiv čovečnosti“ podrazumevaju svako delo kao što je ubistvo, istrebljenje, ropstvo, deportacija, zatvaranje, mučenje, silovanje, seksualno ropstvo i prisilno premeštanje stanovništva, kada su izvršeni kao deo rasprostranjenog ili sistematskog napada usmerenog protiv bilo kog civilnog stanovništva, sa svesnim ciljem da se nanesu ljudske i materijalne štete.
„Ratni zločini“ podrazumevaju ozbiljne povrede Ženevske konvencije i drugih zakona i postupanja primenjivih za slučajeve oružanog sukoba, uključujući ubijanje, mučenje ili postupanje protiv čovečnosti, uništavanje imovine, uzimanje talaca i deportaciju. Uzimajući u obzir navedeno, niko neće biti optužen za korupciju , privredni kriminal, zloupotrebu državnih sredstava ili drugih oblika zloupotrebe službenog položaja. Takođe, optužnice neće biti podizane za zločine počinjene nakon 2000. godine.
Mit 2: Specijalni sud za Kosovo odlučuje o tome da li je OVK teroristička organizacija
Oko trećine (33,9%) etničkih Srba i petine (17,8%) etničkih Albanaca na Kosovu veruje da će Specijalni sud Kosova krivično goniti OVK kao organizaciju, dok 29,6% etničkih Srba i 24,4% Albanaca veruje da će Sud krivično goniti i pojedine počinioce i OVK kao organizaciju.
Činjenica: Specijalni sud za Kosovo ima mandat samo da procesuira individualne počinioce, uglavnom bivše pripadnike OVK, koji su osumnjičeni da su počinili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Neće odlučivati da li je kampanja OVK pravična, legitimna ili zakonska, i neće suditi o tome da li su borci OVK teroristi ili oslobodioci.
Mit 3: Specijalni sud za Kosovo će krivično goniti navodne jugoslovenske i srpske ratne zločince
Skoro polovina etničkih Albanaca (49,6%) i etničkih Srba (44,6%) veruje da mandat Kosovskog specijalnog suda obuhvata sve one koji su počinili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u periodu 1998-2000, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Štaviše, 32,8% etničkih Albanaca i 15% etničkih Srba smatra da Sud ima posebno određen mandat za procesuiranje zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih od strane jugoslovenskih i srpskih državnih aktera.
Činjenica: U teoriji, Specijalni sud za Kosovo ima mogućnost podizanja optužnice protiv osoba bilo kog etničkog porekla za zločine protiv čovečnosti i zločine oružanog konflikta počinjene tokom perioda 1998-2000. U praksi, s obzirom na to da mandat Suda pokriva samo zločine koji su izneti u izveštaju Dika Martija o OVK iz 2011. godine, malo je verovatno da će navodni ratni zločinci, koji su se borili na strani jugoslovenskih ili srpskih snaga, biti optuženi.
Mit 4: Specijalni sud će krivično goniti sve navodne zločine OVK
Samo 3% ispitanih kosovskih Srba smatra da su upoznati sa mandatom Specijalnog suda za Kosovo. Mnogi su, međutim, shvatili da su imali pogrešne stavove kada su im predstavljene relevantne činjenice. Većina pomenutih ispitanika, na primer, veruje da je mandatom Suda predviđeno procesuiranje svih zločina OVK. Većina učesnika spomenula je pojedine zločine protiv manjinske populacije koji su se dogodili nakon juna 1999. godine i nekoliko teških zločina kao što je slučaj Goraždevac iz 2003. godine, i slučaj porodice Stolić iz 2003. godine, uz očekivanje da će Sud istražiti i krivično goniti odgovorne.
Činjenica: U avgustu 2015. godine, Kosovo je usvojilo zakon kojim je uspostavljeno Specijalno tužilaštvo Kosova (STK) radi istraživanja i krivičnog gonjenja teških prekograničnih i međunarodnih zločina koji su se dogodili tokom i nakon sukoba na Kosovu u periodu od 1998. do 2000. godine. Zakonom o osnivanju Specijalnog suda za Kosovo predviđeno je da Sud istraži i procesuira samo one zločine oružanog konflikta i zločine protiv čovečnosti identifikovane u izveštaju Dika Martija. Svi drugi slučajevi zločina protiv civilnog stanovništva, koji su se desili nakon sukoba 1998-2000., isključivo su u nadležnosti kosovskog pravosuđa i EULEKS-a.
Kako bi se iskoristo kapacitet Suda za pozitivan društveni uticaj, ključno je da društvo ima realno razumevanje i očekivanja o svrsi i mogućnostima Suda. Mitovi poput navedenih, otežavaju javni dijalog i debatu, čime postaju prepreka značajnom angažovanju u radu Suda i njegovim rezultatima. Stoga je važno da građani imaju tačne informacije i da su mitovi, poput navedenih, razrešeni u periodu pripreme prvih optužnica. Kosovske vlasti, međunarodna zajednica i Specijalni sud na Kosovu bi trebalo da ostvare saradnju u procesu pružanja sveobuhvatnog i inkluzivnog programa informisanja javnosti i pokrivanja tema koje se bave navedenim mitovima i drugim dezinformacijama o Sudu. Ukoliko napori za to ne budu dovoljni, postoji rizik pogoršanja tenzija između i unutar zajednice, što bi moglo dovesti do destabilizacije na Kosovu i ugroziti dijalog između Kosova i Srbije koji je posredovan od strane EU.
Ovaj članak se odnosi na istraživanje javnog mnjenja sprovedenog od strane organizacija PAKS, Centar za mir i toleranciju, Impjuniti Voč i Integra.
