Iako ustavom odvojene, crkvu i državu ovaj put spojiće kosovsko pitanje, a to je ujedno i jedna od linija podele duže vreme.
Najskorija – kada je patrijarh rekao da veruje da predsednik Srbije misli isto što i crkva i narod u vezi sa Kosovom. Potpredsednica Vlade je to pročitala kao pokušaj pritiska na šefa države uoči unutrašnjeg dijaloga.
„A sluša Vučić nju kao i mene isto… Istina je da mi nikakav pritisak na predsednika Vučića o pitanju Kosova ne vršimo, niti pomišljamo na to. Nisam ga čak dugo ni video. Crkva čeka zvanični poziv na dijalog, čekamo da vidimo šta će oni da kažu, pa ćemo sigurno izneti naš stav o toj temi. Nećemo ćutati, kao što nikada nismo ćutali o Kosovu“, naveo je patrijarh Irinej.
Milivoje Mihajlović, direktor Radio Beograda i dugogodišnji izveštač sa Kosova, kaže da crkva ima legitimitet da govori o Kosovu.
„Udaljene su dosta jer 1999. kad je država proganjana s Kosova ili ga, po nekima, napuštala, crkva je ostala, uz narod i spomenike, i ima legitimitet da o tome govori kredibilno. Država mora da bude praktičnija“, ističe Mihajlović.
Istoričar Predrag Marković ukazuje da procedura mora da bude precizna i institucionalna, a ne da se „jedan vladika i ministarka svađaju ko je veći Srbin“.
Linija razdvajanja je i između vlasti i opozicije, ali i unutar same opozicije, budući da neki od njih uopšte ne žele dijalog.
„Opozicija i vlast se razlikuju po tome što će opozicija uvek kosovski problem koristiti za rušenje vlasti, kao i ranije“, smatra Mihajlović.
A baš zato što nisu politička partija, jedinstven stav se ne treba očekivati ni od SANU, već, najavljuju, ekspertska mišljenja iz različitih oblasti.
„Ukoliko se moje različito mišljenje, ili bilo čije, bude koristilo za napade po jednostavnom, primitivnom obliku distinkcije – patriote i izdajnici, razgovor nema smisla“, rekao je predsednik SANU Vladimir Kostić.
Vučić je rekao da će u SANU uvek biti onih koji će vas nazivati patriotom i izdajnikom. „Mogu odmah da vam navedem pet akademika koji će da kažu za neku ideju da ste izdajnik i pet da je super nezavisno Kosovo“, naveo je Vučić.
Važnije od početnih razlika, prema mišljenju naših sagovornika, trebalo bi da budu strategija i taktika vođenja razgovora.
„Potrebno je da se pripremi ko učestvuje u dijalogu, ko priprema materijal, ko daje dnevni red, ko zaključuje dijalog, ko ga odobrava, kome u svetu ga šaljemo. Za sada se jedino nazire odgovor na poslednje pitanje. Ne bi smeli da budu samo Brisel i Priština, već mnogo širi krug velikih sila koji bi uključio i Rusiju i Kinu“, rekao je Marković.
Za sada se zna da će se taj dijalog voditi u koncentričnim krugovima i na više nivoa. U tim okvirima vlast želi da nađe rešenje za Kosovo – da se izgubi najmanje što mora, a dobije najviše što može.
