Organizatori protesta su najavili da će on biti miran, ali iskustvo na Kosovu uči da svako okupljanje Albanaca, motivisano međuetničkim odnosima, može da preraste u nasilje, prenosi RTS.
I objekti srpske pravoslavne crkve su u bližoj prošlosti na Kosovu bili meta napada Albanaca, tako da u Dečanima ne treba isključiti nijedan scenario.
Lokalno rukovodstvo u Dečanima je pozvalo na što masovnije okupljanje protiv odluke ustavnog suda, nazivajući je „nezakonitom i diskriminatorskom za građane Dečana“, te da se njome, kako kaže, sprečava između ostalog i ekonomski razvoj tog grada.
Odbornici skupštine opštine Dečani su u sredu na vanrednoj sednici izrazili političku volju da se u svakom pogledu suprotstave sprovođenju odluke da je manastir Visoki Dečani vlasnik 24 hektara zemljišta.
Radi se o imovini koja je manastiru oduzeta nakon Drugog svetskog rata, a odlukom vlade Srbije vraćena 1997. godine. Nakon sukoba na Kosovu 1999. godine lokalne vlasti osporavaju manastiru pravo da raspolaže tom zemljom.
Odbornicima u Dečanima su se u protivljenju odluci Ustavnog suda pridružili i pojedini poslanici u kosovskoj skupštini, rekavši da manastir i bratstvo manastira treba da odustanu od imanja i izaberu prijateljstvo sa Albancima a ne samoizolaciju.
Visoki Dečani su jedini manastir na Kosovu koji vojnici KFOR-a i dalje obezbeđuju.
Manastir je više puta oružano napadan, bilo je pokušaja Albanaca da uđu na silu. Nedavno je ispred manastira uhapšena grupa islamskih ekstremista, a pre dve godine na zidovima ekonomije manastira ispisani su grafiti koji veličaju Islamsku državu.
