Predstavnik službe za pravnu zaštitu i trajna rešenja UNHCR Davor Rako kazao je na debati o interno raseljenim licima da oko 90.000 interno raseljenih nisu našli stalno rešenje, a da čak 79 odsto tih ljudi živi sa primanjima manjim od 20.000 dinara.
„Naš cilj je da interno raseljena lica ostvare trajno rešenje. Mi smo spremni da pomognemo vladi da se raseljeni vrate na Kosovo. To nije jednostavno, za to treba da se stvore uslovi i ovde i na Kosovu“, kazao je Rako.
Jelena Grujić Zindović, kazala je da broj od preko 200.000 raseljenih bio pod znakom pitanja i 1999. godine, jer se kao uslov za status interno raseljenih nije tražila godina odlaska sa Kosova, pa su mogli da se računaju i oni koji su otišli mnogo ranije.
Novinar sa Kosova Idro Seferi kazao da Srbi sa Kosova političarima služe kao „politički predmet“ i da postoji razlika u načinu povratka i integrisanju onih koji su bliži vlasti od onih koji to nisu.
„Važno je da se tim ljudima pruži prilika da se vrate da žive tamo gde su živeli. Postoji i nekakva sloboda kretanja za sve, ali to nije dovoljno da bi neko mogao normalno da živi“, kazao je Seferi.
Predstavnik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kazao je da je neophodno da se pre svega utvrdi ko ima pravo da bude interno raseljeno lice i koliko dugo taj status mora da traje.
Janjić je komentarišući i jučerašnja dešavanja u Skupštini Kosova kazao da Srbi kao manjina na Kosovu ne bi smeli da se mešaju u odnose i podele većine, i da „Albanci moraju sami da se suoče sa svojom podelom“.
