Nakon petnaest godina raseljeništva, Slaviša se vratio u rodno selo na svoje imanje. Kuću nema, porušena je i spaljena tokom ratnih dešavanja. Dok čeka odgovor iz Ministarstva za zajednice i povratak da li će mu sagraditi dom, Komatovići borave u rođakovoj kući.
„U Kraljevo sam izbegao 1999. godine. Stanovao sam privatno, a posla nema jer je firma u kojoj sam radio propala. Ja više nisam imao od čega da plaćam kiriju, a deca su sve starija, pa su i njihovi zahtevi veći. Zato sam odlučio da se vratim na svoje imanje gde nikome neću da plaćam kiriju“.
Komatović u Žaču ima dva hektara zemlje. Kaže da planira da se bavi poljoprivredom. „Sejaću kukuruz i pšenicu, obrađivaću baštu. Planiram da nabavim i jednu kravu. Znam da je početak težak, proćiće godina i dve dok malo ne krene, pa će biti bolje“.
Slaviša kaže da bi voleo da kuću izgradi u svom nekadašnjem dvorištu gde su i ranije bile porodične kuće.
„Sve je porušeno i spaljeno, sada ćemo sve iz početka. Nekada smo imali dve kuće, a sada smo zatekli samo gomilu šuta koji treba raskrčiti“.
Ova povratnička porodica planira da ostane u selu. Na pitanje ima li perspektive u Žaču, Komatović kaže: „Ne znam šta da vam kažem na to. Imaće valjda. Deca će ići u školu u Osojanu, koju sam i ja pohađao i nadam se da će biti sve u redu. Na svome sam“, zaključuje Slaviša Komatović.
U Ministarstvu za zajednice i povratak Kim radiju je potvrđeno da su Komatovići podneli zahtev za izgradnju kuće. Kako nam je rečeno, izgradnja će početi čim povratnička porodica Komatović priloži dokaz o vlasništvu placa.
U selo Žač Srbi su počeli da se vraćaju 2010 godine. Ubrzo nakon povratka sagrađeno je 26 kuća, međutim, u selu stalno boravi samo desetak porodica. Nakon povratka, Srbi iz Žača suočavali su se sa brojnim problemima, a kamenovanja i krađe bila su gotovo svakodnevna.
