Izvršni direktor KFOS-a Ljuan Šlaku je kazao da je neophodno da stručnjaci, predstavnici civilnog sektora i sami građani učestvuju u izradi platforme kojom bi se ukazalo na štetne efekte eksploatacije ruda korišćenjem zastarelih tehnologija.
Zato se, navodi Šlaku, moramo ujediniti oko kontrolisanja novih ulaganja u RMH kombinat „Trepču“ i eventualnog reaktiviranja svih njegovih kapaciteta.
„Trepča“ će biti jedan od najozbiljnijih projekata i izazova. „Trepča“ je veliki zagađivač i zagađenja koja će sutra doći u još većoj meri iz nje, neće birati da li će udarati na jug ili sever, na Albance ili Srbe. Ta velika i jako potrebna investicija neće doneti samo posao i ekonomski razvoj već će imati i sporedne efekte, uveliko će narušiti javno zdravlje… Zato mislimo da je pravi momenat kada treba da porazgovaramo o tome. Gde će i šta biti crvene granice koje građani moraju da postave“.
Šlaku je štetnost otpadnih materija i teških metala koji su u sredinama gde se eksploatišu rude, u vodi, vazduhu i zemljištu, prisutni u daleko većoj meri od dozvoljenog, uporedio sa genocidom.
„Decenijama se zna da zagađenje koje dolazi, ne samo od dimnjaka, nego i od deponija, jalovina, različitih postrojenja, tako veliko da je ono ostavilo istorijski trag po javno zdravlje. To sam nazvao istorijskim genocidom, jer su građani imali taj nivo teških metala u krvi koji je neverovatno opasan. I novorođenčad su zaražena preko svojih majki, putem krvi. To je mene nateralo da dve, tri dekade pričam o nekakvom ekološkom genocidu“, istakao je Šlaku.
Direktor Rudarsko metalurško hemijskog kombinata „Trepča“ Ahmet Tmava je kazao da je pravi izazov stvoriti balans između iskorišćavanja mineralnih resursa na Kosovu, razvoja i zaštite od zagađenja.
„U narednih šest meseci razvojni ciljevi „Trepče“ će se iskristalizovati i zato treba da budemo spremni za izazove kako bi u momentu razjašnjenja statusa preduzeli adekvatne zadatke i obaveze. Trepča je jedan veoma složen izazov, „Trepča“ ne predstavlja samo zagađenje ili samo privredu, nego i istoriju, nasleđe, mnogo toga još ona predstavlja za Kosovo“, kazao jeTmava.
Profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici Jelena Đorić je kazala da je skup organizovan kako bi se glasno čula inicijativa ljudi od struke i nauke u pogledu dalje budućnosti kombinata „Trepča“ i građana.
„Mi znamo šta se dešava, imamo tačne parametre zagađenosti u našoj okolini kad „Trepča“ radi i kada ne radi. U tom smislu smo ponudili i jednu simulaciju u slučaju da „Trepča“ proradi sa ovakvom tehnologijom koja se sada koristi. Želimo da skrenemo pažnju na to da mora da postoji učešće, kako građana, tako i stručne i naučne javnosti u izboru tehnologije, u izboru lokacija u izboru dimenzija „Trepče“ u budućnosti“, kazala je Đorićeva.
Skupu, koji je pod nazivom „Zajedno protiv zagađenja“ organizovao KFOS, prisustvovali su i pojedini profesori Metalurškog fakulteta iz Južne Mitrovice, rukovodioci „Trepče“ iz Južne i Severne Mitrovice, predstavnici civilnog sektora, građani i novinari.
