List navodi da mesečno oko 20.000 ljudi ode s Kosova u potrazi za boljim životom. Samo juče sa autobuske stanice u Prištini oko 500 stanovnika je otišlo sa Kosova. Odlazaka je bilo i iz drugih kosovskih gradova. Njihovo odredište su neke od zemalja EU.
Ako vlada Kosova ne preduzme mere za zaustavljanje ove pojave, Kosovo će možda mesečno imati jedan gradić manje, konstatuje Koha Ditore.
U tekstu se kaže da nisu retkli slučajevi kada tokom jednog dana iz Prištine u pravcu zapada krene i deset autobusa.
„Četiri operatera rade svake noći i po zahtevu putnika cesto se desi da se broj operatera poveća“, kaze radnik autobuske stanice.
S obzirom da kosovske institucije nemaju službene podatke, poznavaoci prilika kažu da računice treba uzeti sa rezervom, ali ipak po njima trend odlaska je zabrinjavajući.
U Mađarsku preko Srbije
Večernje novosti pišu da šverc je kosovskih Albanaca preko severne srpske granice postao unosan biznis.
Ne zna se koliko ljudi ilegalno pređe „državnu crtu“ za godinu dana, ali čak 21.453 žitelja KiM zatražilo je azil prošle godine u Mađarskoj. Ovo za „Novosti“ otkriva Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
To je polovina ukupnog broja od 40.000 zahteva za azil u ovoj susednoj državi, koliko je podneto lane. Svi migranti ušli su preko Srbije.
Broj zahteva konstantno raste, pa je u decembru broj premašio 14.000 za mesec dana, što znači da se mađarskim vlastima dnevno obraćalo i po 400 ljudi tražeći papire! Polovina njih bila je sa KiM.
„Oni u Mađarsku ulaze uglavnom ilegalno, ali ne istim švercerskim kanalima kao ostali migranti koji prolaze kroz Srbiju. Na jug naše zemlje stižu sa kosovskim ličnim kartama i tu dobijaju statusno neutralne potvrde da su ušli u zemlju, sa kojima se kreću po teritoriji centralne Srbije. Tako, legalno, putuju do Subotice, vrlo često u grupama, autobusom. Tu ih sačekuju zemljaci koji već žive u Vojvodini“, objašnjava Đurović.
Albanci s Kosmeta neretko putuju sa celom porodicom, uključujući i decu, ali često i sami, mlađi, radno sposobni muškarci. Kad se dokopaju „sigurne luke“, odatle će slati novac familiji na Kosmetu, i olakšati socijalni teret tamošnjim vlastima.
Zato se Prištini i isplati da na celu priču „žmuri“, dok se mađarski susedi sve glasnije bune. Srpsko-mađarsku granicu prelaze preko njiva, pod okriljem noći. Oni koji su uhvaćeni, s druge strane, obično bivaju prosleđeni u sabirni centar u Segedinu, a odatle u zatvorene centre. Ako zatraže azil i uđu u azilnu proceduru, prebacuju ih u otvorene centre, odakle najčešće beže dalje, ne sačekavši kraj azilnog postupka.
Cilj su im zemlje u kojima je jaka albanska dijaspora – Francuska, Nemačka, Belgija, Austrija. Veliki broj iz Mađarske ide u Češku, pa odatle dalje. Mađarima obično ne pokazuju papire koje imaju, ali u Češkoj vade iz zavežljaja kosovske lične karte i izvode iz matičnih knjiga za decu.
„Ako ih otkriju i na osnovu otisaka prstiju utvrde da su već tražili azil, Česi ih deportuju u Mađarsku. Obično bez prebijene pare, jer im pre toga naplate smeštaj i prihvat. Do sada su Albanci s Kosmeta, kada im Mađari odbiju azil, vraćani kući avionima. U toku su razgovori da im Srbija, bez obzira na to što ne priznaje kosovska dokumenta, ubuduće omogući povratak kopnenim putem“, kaže Đurović.
Uzimaju srpski pasoš
Međutim, ima i onih koji su iz naše zemlje izašli sa legalnim, srpskim dokumentima. Od septembra 2009. do maja 2011. godine, prema rečime Ivice Dačića, u to vreme ministra policije, 26.000 kosovskih Albanaca dobilo je naš pasoš. Oni još važe. Koliko njih je došlo do srpskih pasoša ilegalno – ne zna se.
Do kraja aprila 2009. izdato je oko 5.600 novih, biometrijskih pasoša kosovskim Srbima i više od 1.500 kosovskim Albancima.
U junu 2009. MUP Srbije prestaje sa izdavanjem biometrijskih pasoša rezidentima Kosova nezavisno od nacionalne pripadnosti.
Prijava prebivališta u užoj Srbiji u to vreme postala je unosan biznis. Prema saznanjima policije, Albanci su prvo na Kosmetu tražili posrednika koji može da putuje slobodno u Srbiju i koji ima veze sa administrativnim jedinicama policije KiM.
Tamo, uz pismeno ovlašćenje od osobe koja se prijavljuje, posrednik dobija izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o državljanstvu.
Posrednici su za nabavku dokumenata u prvo vreme tražili samo 100 evra. Sa izdatim papirima i bilo kojim drugim starim srpskim dokumentom (pasošem ili ličnom kartom, čak i ako je rok važnosti istekao) mogli su bez problema da putuju u Srbiju.
U Srbiji su morali lično da traže nova dokumenta – biometrijsku ličnu kartu i pasoš. Da bi ih dobili, ispisivali su se iz svog kosmetskog mesta boravka i upisivali se na adrese u Srbiji.
Prema nekim procenama, ovo je Albance sa KiM koštalo između 2.000 i 7.000 evra, koliko su plaćali posrednicima i službenicima u administraciji, kao i osobama koje im „pozajmljuju“ svoju adresu.
