Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke upozorava da taj drastični rast broja azilanata predstavlja opasnost za destabilizaciju Kosova i celog regiona.
Najviše pogođene talasom azilanata su, kako se navodi, četiri nemačke pokrajine – Donja Saksonija, Severna Rajna Vestfalija, Bavarska i Baden – Virtemberg, a osim toga postoje i problemi vezani za smeštajne kapacitete.
Prema stavu nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, problematičan je, takođe, i veliki broj ljudi sa Kosova, koji nemaju pravo na azil i kojima su krijumčari dali lažne nade u vezi sa izgledima za sticanje azilantskog stausa.
U saopštenju se s tim u vezi ukazuje da je broj odobrenih zahteva za azil građanima Kosova u 2014. godini bio 1,1 odsto od ukupno podnetih molbi, a u januaru ove godine svega 0,3 odsto.
Nemačka i njene pokrajine su, kao reakciju na drastični rast broja izbeglica, uvele brojne mere, među kojima je, kako se kaže, uvođenje prioriteta za obradu zahteva građana Kosova.
Osim toga, podnosioci zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj moraju, ako je moguće tokom celog postupka, ostati u prvom prihvatnom centru, kako bi se postupak ubrzao i skratio na idelne dve sedmice.
U saopštenju se navodi da Nemačka, pored policijske pomoći na mađrasko-srpskoj granici i podrške kroz Frontex i Eulex misije na Kosovu, planira i nove mere.
Podeseća se, takođe, da je broj zahteva za azil građana Kosova drastično porastao i u januaru ove godine je njih 3.630 već bilo podnelo zahtev za azil, što je 86 odsto više nego u decembru prošle godine.
Građani Kosova su tokom 2014. godine podneli oko 7.000 molbi za azil, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu.
