Prema rečima autora sajta Aleksandra Pavlovića cilj ove stranice je da pomogne ljudima, posebno mladima, da saznaju za dobre strane srpsko-albanskih odnosa o kojima se ne zna dovoljno. Građa sajta obuhvata pedesetak kompletnih knjiga o srpsko-albanskim odnosima, video bazu koja sadrži intervjue s petnaestak istaknutih srpskih i albanskih intelektualaca, kao i lokalnih aktivista koji su ponudili odgovore na teme o mogućnostima zajedničkog života, istorijskog pomirenja i prijateljstva između Srba i Albanaca.
“Ovde možete naći razne primere priča, o Farihu Begoliju, o Bekimu Fehmiuu, Skenderbegu, o srpsko-albanskim vezama u srednjem veku. Svi ovi linkovi vas vode do nekih većih sadržaj. To nisu klasične akademske priče, više su publicističkog karaktera”, rekao je Aleksandra Pavlović autor veb sajta.
Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo Bekim Bljakaj kazao je da je na putu ka pomirenju ovakav sajt Srbima i Albancima neophodan.
“Uglavnom se ljudi i na Kosovu i u Srbiji služe ili dobijaju informacije koje im pružaju mediji, bilo elektronski ili drugi vidovi medija, a nikako ne mogu da dođu tako lako do informacija koje se sada nalaze na ovom portalu. Smatram da je jako bitno da oni koji su zainteresovani, posebno mladi imaju jedan izvor informacija o srpsko-albanskim odnosima kroz istoriju”, rekao je Bljakaj.
Nakon predstavljanja sajta održana je i diskusija na temu “Zajednički život Srba i Albanaca u očima lokalnih aktivista i posmatrača”. Aktivistkinja za ljudska prava Nora Ahmetaj, rekla je da se u javnosti gotovo ne mogu videti pozitivni primeri života Srba i Albanaca.
“Ja ne vidim uopšte neku zajedničku tačku i zajedničku priču, ili neku pozitivnu priču koju su mediji uradili ili da puno ulažu u to da prikažu jednu pozitivnu priču jer mi smo otrovani i zaraženi ovim debatama i politikom i svakodnevnim pitanjima dijaloga. Taj politički nivo ubija sve i ako se nešto dešava na terenu”, rekla je Ahmetaj.
Izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv Miodrag Milićević smatra da se zapaljiva retorika srpskih i albanskih političara u poslednje vreme negativno reflektuje na odnose između dve zajednice.
“Upravo smo bili svedoci da se nakon svih teških reči koje se izgovore u jako kratkom vremenskom periodu vazda dešavaju neki incidenti na terenu i to se preliva na lokalne zajednice. To je najveći problem. Kada bi imali uplažavanje te retorike, potpunu promenu pristupa, ti ljudi moraju da budu samosvesni, da kažu, bez obzira na sve ipak je predaleko sve ovo otišlo, da moraju da smognu snage i nađu način kako bi mogli da artikulišu svoje stavove na jedan daleko zdraviji način”, rekao je Milićević.
Učesnici panel diskusije složili su se da bi prvi korak ka pomirenju između Srba i Albanaca trebalo da bude rasvetljavanje sudbine nestalih lica.
“Svaka istina utiče na približavanje. Možda trenutno, ako će u toku mesec dva biti nekih tenzija. Pronađena su tela tu, tamo, naravno, emocije će da prorade, ali u dugoročnom periodu to će uticati na pomirenje, na relaksaciju odnosa”, rekao je Bljakaj.
“To su preduslovi. Svedoci smo da nažalost da je u ovom momentu nedovoljno zainteresovanosti institucija koje moraju primarno da nose ulogu kroz ceo ovaj proces. Ovo je institucionalno pitanje koje ni po koju cenu ne sme da se ostavi porodicama”, rekao je Milićević.
Veb sajt “Srpsko albansko prijateljstvo” deo je projekta „Unapređenje srpsko-albanskog prijateljstva” koji sprovodi NVO Aktiv u partnerstvu sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda i Evropskim pokretom u Srbiji, uz podršku Švajcarske ambasade u Prištini.
